KADA u Bostonu hoće da se pohvale svojim gradom, citiraju velikog pisca Marka Tvena: "U Njujorku pitaju koliko novca čovek ima, u Filadelfiji iz koje je porodice, dok je u Bostonu najvažnije koliko čovek zna!"

I zaista, u Bostonu i okolini smešteno je oko 100 univerziteta, koje pohađa 250.000 studenata, što je oko 45 odsto svih stanovnika grada na obali Atlantika. Univerzitet Harvard je srce ovog obrazovnog sveta i prvi je univerzitet nastao na tlu SAD - još 1636, kao škola sa jednim učiteljem, Džonom Harvardom i deset đaka. Dve godine kasnije Harvard je sve svoje imanje zaveštao školi i tako je utro put slave najprestižnijem univezitetu u SAD, ali je utemeljio i sistem po kom rade i razvijaju se svi uspešni fakulteti u svetu.

A kad u Bostonu danas dođete na Kembridž, deo grada na levoj obali reke Čarls gde su i smešteni najveći fakulteti i stanete na Harvard skver, ne možete ostati hladnokrvni. Na samom trgu i okolini koju čini splet ulica, stotine prodavnica, crkava, kafića i stambenih četvorospratnica, u podne tiskaju se japiji i studenti. Klošari leže u hladovini ispred samog ulaza u fakultet, a preko puta ulaza na ogromnoj crkvi vijori se LGBT zastava. I Emir Kusturica bi ostao bez reči!

U kompleks Harvarda stupate kroz veliku gvozdenu kapiju. Kada zakoračite preko nje, stigli ste u Harvard jard. Ispred vas u svoj lepoti i grandioznosti pojavljuje se ogromno dvorište sa najlepšim travnjakom uokvireno zgradama od crvene cigle. Naspram ulaza je spomenik Džonu Harvardu i ispred njega red turista, studenata i ko zna sve koga, koji čekaju da se fotografišu pred velikanom.

I teško bismo se dalje snašli da nas nije sačekao Aleksandar Marković, asistent Dejvida Lijua, čuvenog profesora hemije sa ovog fakulteta. Aleksandar je rodom iz Lajkovca, U SAD je došao da studira pre 16 godina, a na Harvadu je već šest godina.

- Ovaj fakultet je najveći na planeti - počinje Aleksandar priču kao iz rukava.

- Odavde je poteklo 40 nobelovaca, ne zna se koliko dobitnika Pulicerove nagrade, ovde su studirali Henri Kisindžer, Al Gor, Tomi Li Džons, odavde je otišlo čak 11 sudija Vrhovnog suda a neuspešan student, koji je odustao, bio je danas jedan od najbogatijih na planeti, Bil Gejts.

Vodeći nas dalje, i pokazujući nam najveću univerzitetsku biblioteku na svetu sa tri miliona naslova na osam kilometara polica, naš sagovornik kaže da ovde studira na osnovnim, master i doktorskim studijama više od 19.000 studenata i da godina, za one koji imaju akademski uslov da dođu, košta od 37.000 dolara pa naviše. Svake godine u amfiteatrima i laboratorijama je između 30 i 60 naših studenata.

I za julsku gužvu na univerzitetu Aleksandar takođe ima objašnjenje - na letnje kampove dolaze đaci iz celog sveta koji se nadaju prijemu. Tu su i oni koji već studiraju, a razlog zašto letnji raspust provode na fakultetu je taj što su laboratorije tada manja opterećenje i imaju više mesta i vremena za svoje radove. Ukratko, veli Marković, pola gužve čine studenti, a pola turisti.

MULTINACIONALNA KOMPANIJA KOLIKO novca ima Harvard polako ulazi u legendu.
- Ceo Harvard skver, svi lokali, kafići, zgrade u kojima studenti žive, sve prodavnice su vlasništvo Harvard fakulteta. Njemu pripadaju čitave ulice Bostona - objašnjava Marković. - Univerzitet posluje kao najsavremenija multinacionalna kompanija.

Koliko je ovde bitno znanje uverio se i reporter "Novosti". Izmakavši "kontroli" domaćina, ušao je u računarsku sobu krcatu mladeži svih boja i rasa čije su glave bile duboko zadubljene u kompjuterske ekrane i slikao taj prizor, sa blicem. Nema ko se nije ljutito okrenuo!

- Oni su ovde da uče i sve što im skreće pažnju sa ovih sati nauke im smeta - objasnio je Aleksandar.

Mnogo para treba za studije na Harvardu, ali se posle njih sve to vrati. Nema diplomiranog studenta sa Harvarda bez 125.000 godišnje plate u startu. Mada nije sve tako ozbiljno ni ovde. Marković i to slikovito prepričava:

- Bitno je da se nikad ujutro ne gurate na slikanje kraj biste Džona Harvarda, kao većina turista. Studenti imaju običaj da noću u kampusu uriniraju po nogama utemeljivača svog univerziteta, što je mala osveta dosadnim turistima.

Aleksandar dodaje da pravi harvardski spektakl počinje u septembru kada se studenti useljavaju u svoje domove i kada startuju inicijacije i prijem brucoša u društva starih studenata. Običaj je, recimo, da novi članovi sportskih ekipa moraju goli da optrče kamp, ali da ih ne uhvati kampuska policija. Tek tada postaju ravnopravni članovi tima.

A nešto dalje, u državi Rod Ajlend, nalazi se još jedan biser od osam najprestižnijih američkih univerziteta - Braun. Smešten je u Providensu, u prelepom gradu Nove Engleske na čuvenom Koledž brdu, koje po geografskom izgledu liči na nešto umanjeno Dedinje u Beogradu. Univerzitet je nastao 1764. i sedmi je po godinama u SAD. Studira ga oko 10.000 studenata i verovatno je najliberalniji od svih ozbiljnih fakulteta u Americi.

A u samom centru brda na raskrsnici glavnih ulica Voterman i Boven smešteno je poprište svih vanakademskih događanja na Braunu. Tu su jedan do drugog načičkani kafići, restorani brze hrane, prodavnice knjiga i garderobe, kafane u kojima je dozvoljeno i pušenje. Tu su autobuske stanice za fakultetske šatl-buseve, baš sve što čini jedan grad. Život se odvija na tremovima starih kuća. Tu stanuju studenti, profesori, a nešto malo zabačenije su kuće sa osobljem koje radi na fizičko-tehničkom održavanju kampusa.

Kada padne noć, ispred kafića na binama se pojavljuju bendovi. Stanovnici Koledž brda sastaju se u baštama kafića i počinje druženje. Ovde je piti aklohol na ulici strogo zabranjeno, ali na tremovima kuća nije. Žurke kreću kad se sijalice upale. Miris marihuane se ne može sakriti...


PROFESOR, A MAJSTOR POKERA

KADA Aleksandar Marković želi da istakne kolika akademska veličina treba da budeš da bi predavao na Harvardu, opisuje svog profesora Dejvida Lijua.

- Hemičar je kakvog nema. Svakog dana je u laboratoriji sa svojih 20 studenata gde ih uči od teorije hemije do prakse, jer poseduje možda najbolju laboratoriju na svetu, u rangu najvećih farmaceutskih multinacionalnih kompanija.

Ujedno, on je i elektroničar, sam sklapa svoje računare. Dok studenti vežbaju, slika za štafelajem i to svim slikarskim tehnikama. Slike mu se prodaju, za velike pare. Ovaj profesor je i majstor ajnca i pokera, toliki da mu je zabranjen ulaz u kockarnice Las Vegasa.