DA jedan maturski rad može da bude zaslužan za veliki filmski projekat nedavno je pokazao Miloš Petković, 19-godišnjak iz Banjaluke. Tek svršeni srednjoškolac povezao je preživele logoraše ustaških tamnica sa Danom Budisavljević, mladom režiserkom iz Zagreba, koja priprema scenario za film o torturi nad srpskom decom u Drgom svetskom ratu.

Milošev odlično ocenjen rad, kojim je okončao gimnazijsko školovanje, bio je posvećen liku i delu Diane Budisavljević, heroine austrijskog porekla, za koju je javnost doznala tek poslednjih godina kada je objavljen njen čuveni dnevnik. Upravo je Dana, rođaka Dianinog supruga dr Julija Budisavljevića, uz Miloševu pomoć došla u kontakt sa preživelim logorašima, koji su kao deca doživeli strahote u ustaškim tamnicama, benigno nazvanim sabirni centri.

Sa svojim saradnicima, Dana se u Banjaluci sastala sa Milošem Milinovićem (81) i dr Milutinom Vučkovcem (77). Prvi je kao jedanaestogodišnjak sa mlađim bratom Stevanom bio zatočen u Sisku, dok im je trogodišnja sestra poslata u Zagreb. Ustaše su ih razdvojile 1942. godine, a Miloš i dalje traga za sestrom Dobrilom. Punih sedam decenija. Nada se da je živa.

Dr Milutin Vučkovac, ugledni penzionisani ginekolog, ispričao je Dani Budisavljević svoju dečju traumu koja mu se desila kada je imao nepunih sedam godina. Vučkovac je, poput Milinovića, otrgnut iz dedinog zagrljaja i jedno vreme proveo je u hrvatskom dečjem logoru Jablanac - mestu koje više i ne postoji.

U filmu Dane Budisavljević svoje mesto obezbedili su i Miloš i Marija Kovačević, baka i deda Miloša Petkovića, po majčinoj strani. Početkom Drugog svetskog rata ustaše su ih, kao i mnogu drugu decu, sprovele u logor Stara Gradiška, a potom prebacili u Jablanac. Svoju golgotu Dani Budisavljevvić je pripovedao i njihov rođak Desimir, koji je bio zatočen u Jasenovcu.

- Svaka ispovest bila je upečatljiva i uzbudljiva. Kada sam ih slušao nisam mogao da suzdržim suzu. Veoma je potresno, a verujem da su takve utiske poneli i autori budućeg filma - kaže mladi Miloš.

Dana Budisavljević, koja ovim filmom želi da otrgne od zaborava kolosalno humano delo svoje rođake, pored Banjaluke i Bakinaca, posetila je i Kozarsku Dubicu, iz čijeg je mesta najviše dece prošlo kroz ustaške logore.


FILM DO 2015. GODINE

PRIPREMU za ovu emotivnu filmsku priču Dana Budisavljević je počela još pre tri godine. Uporno prikuplja matrijal, koji je obogatila posetom Banjaluci i Krajini.

- Mnogo toga je nestalo, izgubljeno ili uništeno. Zato sam se odlučila na duži put u želji da saznam što više pojedinačnih sudbina nekada malih logoraša. Verujem da ću film realizovati i okončati do 2015. godine - kazala nam je Dana Budisavljević, i dodala da joj je u ideji oko filma mnogo pomogao Dejan Aćimović.