OSLOBOĐENjE Srbije, Beogradska operacija, Sremski front, Trst i Udine - poglavlja su epopeje poslednjih godina Prvog proleterskog korpusa Jugoslovenske armije u Drugom svetskom ratu. Vojevanje verovatno najčuvenije jedinice Narodnooslobodilačke vojske pedantno je iz dana u dan beleženo u ratnom dnevniku, koji duže od dve decenije čuva pukovnik JNA u penziji Tripo Vučinić (90). Ova knjiga, autentično svedoči o operacijama i naređenjima, ali i daje tačan broj poginulih boraca u poslednjim ratnim operacijama.

Operacijski dnevnik Prvog proleterskog korpusa hronika je iskušenja, pobeda i žrtava od prelaska partizanske vojske u Srbiju jula 1944. do pobednosnog ulaska u Trst i Goricu, godinu dana kasnije. Među njegove korice sabrana je i jedna od najteže izvojevanih pobeda jugoslovenske vojske nad okupatorom - proboj Sremskog fronta.

Ovu i gotovo sve najveće bitke Drugog svetskog rata Vučinić je preturio preko svojih leđa. Iako u desetoj deceniji, Vučinić se i danas jasno seća svake borbe, pregažene reke i savladane planine tokom četiri teške godine.

- Ranjen sam 1941. u bombardovanju Beograda, gde sam iz rodne Bileće došao kao šegrt - svaki detalj pamti Vučinić. - U sam se vratio čim sam čuo za klanje naroda i druge zločine ustaša i Nemaca. A onda je krenuo niz - Srbija, Bosna, Hrvatska. Put borbi i pobeda.

U ratnom dnevniku koji u svom domu čuva kao svojevrsnu relikviju, pobrojani su svi poginuli i ranjeni borci. Pedantno. Iz dana u dan.

- To je posebno značajno u slučaju Sremskog fronta, jer se godinama u javnosti iznose netačni podaci o broju poginulih. U dnevniku je sabrano nešto više od 10 hiljada žrtava, što je probližno broju od oko 13.500 mrtvih koliko je utvrdila posleratna komisija za utvrđivanje gubitaka. To je jedina istina o stradanju na Sremskom frontu.

Na stranicama dnevnika ispisana su sva iskušenja kroz koja je prošla tokom poslednje godine rata. Ratna hronika svedoči i o najsurovijim borbama vođenim u sremskim rovovima tokom decembra 1944. godine. Najviše krvi proliveno je u borbama za Šid i Tovarnik, pred Vinkovicima, nadomak Iloka, i kod Negoslavaca, gde je dnevno ginulo između 50 i stotinu jugoslovenskih vojnika, a dvostruko više ranjavano.

Vučinić se seća, a ratni dnevnik potvrđuje i o žestokim borbama za oslobođenje Beograda, ali i kasnijeg pohoda preko Srema i Hrvatske sve do Trsta i Udina.

- Poslednja velika bitka koju je vodila Prva proleterska bila je između Zagreba i Bjelovara, kod Vrboveca, gde je iz stroja izbačeno gotovo 500 boraca - svedoči Vučinić. - Svoj put završili smo 1946. godine kao odred JNA na Slobodnoj teritoriji Trsta pod angloameričkom okupacijom.


3. DECEMBAR 1944.

"Zadatak Korpusa nepromenjen. Na svim sektorima artiljerska priprema počela je u osam časova, dok je juriš izvršen dva časa kasnije. Bitka se vodila na prostoru između Dunava i Save. Tri brigade Prve proleterske divizije izvršile su istovremeni napad na neprijatelja u blizini Erdevika. Na desnom krilu borio se i jedan bataljon Crvene armije. Gubici neprijateljski: mrtvih 150, ranjenih 100. Gubici sopstveni: mrtvih 40, ranjenih 60.