LJUBAV cara Aleksandra Trećeg Romanova prema supruzi Mariji inspirisala je jednu od najvrednijih umetničkih kolekcija svih vremena - Faberžeova jaja. Od kada joj je za dvadesetogodišnjicu braka poklonio prvo skupoceno uskršnje jaje, ono je postalo sinonim za najpoželjniju i najimpresivniju umetničku kreaciju Gustava Faberžea, poznatog ruskog juvelira.

U zlatnom jajetu bila je zlatna koka koja je nosila minijaturnu krunu od dijamanata i jaje od rubina.

Carica Marija Fjodorovna bila je impresionirana poklonom tako da je car naložio Faberžeu da svake godine osmišljava novo jaje. Juvelir iz Peterburga je od 1885. do 1916, pravio uskršnja jaja od zlata i drugih skupocenih materijala a na veliki hrišćanski praznik imperatoru ih je poklanjao.

Najviše Faberžeovih jaja danas se nalazi u Almaznom fondu Kremlja - i to ukupno deset. Nepregledni su redovi onih koji iz svih krajeva sveta hrle da ih vide kao i carski nakit neprocenjive vrednosti.

U specijalnim staklenim komodama, u kojima se svetlost ne prelama da bi nakit jednako sijao sa svih strana, aranžirana je jedinstvena, najskuplja kolekcija juvelirskih ukrasa. Nakit je sistematizovan po boji i kvalitetu dragog kamenja. Još od 1839, od vremena cara Nikolaja Prvog, kada je otvorena "Brilijantska soba" koju je čuvalo specijalno obezbeđenje, kamenje i skupocena jaja postali su više od vlasništva carskih i visokih porodica. Ona su znak državnog preimućstva.

Među mnogobrojnim eksponatima koji se smatraju juvelirskim remek-delima jeste jaje "Renesans", u obliku kovčega, a "Ružin pupoljak" optočen dijamantima u sebi krije žuti pupoljak divnog cveta sa dva rubina. Jaje "Đurđica" napravljeno 1898, unelo je nov stil u Rusiju, a "Sat petlić" jedno je od šest jaja u koja je ugrađen specijalni minijaturni mehanizam.

Faberže je inspiraciju za svoja umetnička dela tražio ne samo u aktuelnim prilikama iz života carske porodice već i u značajnim društvenim događajima koji su pratili njihovu vladavinu pa je jedno jaje napravio u čast završetka Transsibirske železnice. Vajao ga je iz nekoliko slojeva prozirnog emajla, a svaki deo pekao u malim pećima posebno pravljenim za to. U završnoj obradi dodao mu je zlato, a po vrhu ga ukrasio dijamantima. Lepotu jajeta upotpunjava ptičica koja pritiskom na dugme otvara kljun, maše krilima i kukuriče. I "Drvo lovora" na vrhu ima ptičicu koja peva. Optočeno je dijamantima, rubinima i biserima.

Početkom 1914. dragocenosti su evakuisane u osam sanduka iz Petrograda u Moskvu, u Oružanu palatu. Ukazom cara Petra Prvog, koji je 1917. godine propisao da "te stvari pripadaju državi", nakit je čuvan u velikim sanducima sa tri zamke. Sanduci su se smeli dopremiti do carskog dvora i otvoriti samo zbog važne proslave, a kada svečanost bude završena dame su nakit predavale carskom oficiru dobijajući revers natrag.

Posle Oktobarske revolucije, 10. aprila 1922, nakit sa jajima je predat u državno hranilište "Gohran", koje je 1924. preimenovano u Almazni fond SSSR, a od 1991. u Almazni fond Rusije. Stalna izložba otvorena je u Kremlju od 1967. godine i od tada ovo jedinstveno bogatstvo dostupno je očima naroda.

Poslednje jaje koje je Faberže uradio za carsku porodicu je "Red svetog Jurja". Ono je i najmanje ekstravagantno - pritiskom na dugme podiže se minijaturni grb carskog reda koji otkriva portret cara Nikolaja Drugog.

MINIJATURNA KOČIJA

Najvrednije Faberžeovo jaje je - krunidbeno! Visoko je 12,7 centimetara, u crvenkastozlatnoj ljusci, a naručio ga je car Nikolaj Drugi. Prekriva ga pregršt svetlucavih dijamanata sa ugraviranim caričinim monogramom. U njemu je i minijaturna kočija sa kojom se buduća carica Aleksandra prevezla do Kremlja gde je obavljeno krunisanje.