ŽIVIMO u vremenu novog Kosovskog boja, jer se nalazimo u situaciji kao knez Lazar. Njegovih neprijatelja tada je bilo deset puta više, a protiv nas je cela Evropa. Pred nama je novi kosovski izbor. Da li ćemo, zbog toga što smo u dugovima i što nam je nacionalni ponos srozan do krajnje granice da prihvatimo uslove Hašima Tačija, koji veruje da može sve jer je dobio podršku Amerike, a možda i Nemačke. Ili ćemo reći „Ne, mi smo Srbi i borimo se za svoje, jer je Kosovo zemlja naših predaka, naša vekovna baština“ - pita se mati Makarija, igumanija manastira Sokolica, ugneždenog pod vrhom istoimenog brda, desetak kilometara istočno od Zvečana.

Bez obzira na odluku državnog vrha, srpski narod sa severa Kosmeta je već odlučio o svojoj sudbini, kaže.

- Mi monahinje se ne mešamo u politiku, ali znamo svoj narod sa severa Kosova. Veoma je ponosan, nerado savija glavu i ne radi sve što mu se kaže. Čvrst je kao onaj Njegošev orah „voćka čudnovata“ koji neprijatelj „ne slomi, al’ zube polomi“. Kad su drugi bežali, ovaj narod je ostao - kaže mati Makarija, koja ima veliki ugled među Srbima sa severa Kosmeta.

KOSOVSKI UTORAK - ŠTA god vrh države odluči, Srbi se severa neće otići. Predsednici naše četiri opštine poručili su nam u petak da budemo mirni i da verujemo državnom vrhu do utorka, kada ćemo čuti šta ima da kaže. Ali ovde čitavo vreme radi komisija koja pravi pravnu dokumentaciju za odvajanje severa KiM od Prištine. Jer, ako je ta „međunarodna zajednica“ dala Prištini pravo da kaže da neće s Beogradom, onda ona mora da uvaži i pravo severnog dela Kosova da kaže „E, mi nećemo s Prištinom“ - odlučna je mati Makarija.

Prepričavaju oni njene podvige iz 1999, kad su vojska, policija i zbegovi iz južnog dela pokrajine išli ka centralnoj Srbiji, a mati Makarija u suprotnom pravcu, da spasava monahinje Deviča koje su teroristi držali u zatočeništvu. Tada su je viđali kako zaustavlja kolone izbeglica i govori im da ostanu na svojoj zemlji.

Sitna starica blagog lica, na kome blistaju pronicljive oči, naglašava da nije poreklom sa Kosmeta, ali da njene monahinje i ona po cenu života ne bi napustile manastir, iako je potpuno okružen selima koja su danas naseljena isključivo Albancima. Monahinje su 2004, u vreme martovskog pogroma nad Srbima, odbile ponudu danskih vojnika Kfora da ih evakuišu.

- Nismo htele. Znale smo da će, ako odemo, doći Šiptari, sve popaliti i odneti, a da se mi nikada nećemo vratiti.

Rekle smo komandantu Kfora da smo mi monahinje život darovale Bogu, srpskoj crkvi i narodu.

Da li će neko nas pobiti ili ne, to nije važno. Važno je samo da ostane naša crkva, jer dok je nje, biće i Srba, da dolaze i poju božansku liturgiju u njoj - priča mati Makarija.

Vojnici Kfora, iako naoružani do zuba, sa zebnjom su se osvrtali u strahu od albanskih bandi. Monahinje su objasnile da one, kao i svi Srbi sa severa Kosova, smatraju ostanak i opstanak pitanjem časti, poštenja i poštovanja zemlje predaka.


TEOLOGIJA U BOJAMA
IGUMANIJA Sokolice mati Makarija jedna je od najobrazovanijih monahinja SPC. Doktorirala je na hemijskim naukama i do 1974. radila kao docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. U Grčkoj, u Blagoveštenskom metohu svetogorskog manastira Simono--Petra na Halkidiku, izučavala je vizantijsku umetnost teologije u bojama - pravoslavnu ikonografiju. Tu se i zamonašila 1978. Tri godine kasnije diplomirala je na Teološkom fakultetu Aristotelovog univerziteta u Solunu. Kasnije je doktorirala teologiju. Mati Makarija je sa monahinjama koje podučava ikonopisu, završila oslikavanje manastirske crkve u Sokolici, a oslikala je i krstionicu Saborne crkve u Prizrenu, paraklis Sabora srpskih svetitelja u Pećkoj patrijaršiji, veliku Narodnu trpezapiju Svetog Save u manastiru Žiča. Njena izložba „Gračanica, zarobljena lepota angelska“ obišla je svetske metropole. Autorka je nekoliko knjiga.

- Kazale smo da ne možemo da ostavimo manastir kome je ktitor udario temelj u 14. veku i doneo statuu majke Bogorodice koja od tada čudotvori i Srbima i Šiptarima i Turcima, svima koji dođu i iskreno se pomole.

Rekle smo da ne možemo da iščupamo našu crkvu iz njenih korenova i da je prebacimo negde kod Beograda.

Čovek kao izbeglica može s jednim koferom da napusti kuću, ali mi ne možemo da ponesemo naše drevne srpske svetinje na leđima - govori mati Makarija.

Komandant Kfora je doveo je više od 800 vojnika da štite manastir.

- Bilo je ovde mnogo generala i komandanata Kfora koji su intimno podržavali Srbe i govorili nam da to prenesemo narodu, samo da im ne pominjemo imena, jer oni su vojnici i moraju da rade ono što im narede političari - kaže.

Ona naglašava da je pre nekoliko dana Sokolicu posetio i nemački general Folker Halbauer, aktuelni komandant Kfora.

- Lepo smo razgovarali o svemu i on vrlo dobro zna koje je naše mišljenje. Ono je isto kao i mišljenje naroda.

Rekle smo da mi u manastiru učimo da sve ljude poštujemo kao sliku Božju, ali da ne moramo s njima da se slažemo.

Srbi protiv Šiptara nemaju ništa, poštuju ih kao i sve druge, ali očekuju da i oni poštuju nas.

Srpski narod poštuje i međunarodnu zajednicu, ali se moli da i ona poštuje njihova prava, jer se Srbi nalaze na zemlji predaka, što drugi ne mogu da kažu.

Ukoliko bismo okrenuli leđa svojoj zemlji, pljunuli bismo u lice svetom caru Lazaru i kosovskim mučenicima. Ako bismo se predali, zauvek bismo prestali da budemo ono što jesmo - zaključuje mati Makarija.