GALIČ, živopisna visoravan jugozapadno od Gornjeg Milanovca i legendarnog Takova, sa koje se vidi pola Srbije, oživljava neobičnu staroslovensku i srpsku narodnu tradiciju - rođena braća očinsko imanje dele uz radost i narodno veselje, sve prema preciznoj ceremoniji, kao preslikanoj iz prohujalih vekova. Primenu te tradicije najavljuju mnogi u ovom kraju, nasuprot svađama oko podele imanja koje su često imale i smrtne ishode.

Tradiciju su oživela braća Radojko (62) i Radomir (60) Solujić, a prihvatili njihovi sinovi Dobrivoje i Predrag. U slozi, bez ijedne oštre reči. Naprotiv, kao nauk drugima.

- Ceremonija se, u prisustvu rodbine i prijatelja, vrši ovako. Krst u kori drveta, koji će zauvek simbolizovati srećnu bratsku među, uz koji se braća zaklinju na večnost i pravednost podele, uvek sekirom zaseče neko treći, ko im nije rodbina, a poštuje braću koja se dele i garantuje za njih svojom čašću. Njemu sekira ostaje kao uspomena na ovaj događaj. Nama je taj izvršilac naš komšija i drugar Dragiša Dragojević. Iznad krsta, obavezno mora da stoji ikona porodičnog sveca zaštitnika, naš je Sveti Nikola - objašnjavaju Radojko, poznati slikar, i penzioner Radomir, pre nego što su se pred svima prisutnima zakleli da se podela vrši časno, po njihovoj i Božjoj volji.

Večni krst na drvetu, koje nikada neće biti posečeno, zasečen je uz granicu bratskih poseda u šumi Uglješica, iznad rečice Drenovice.

ZLA KOB PODELA TRAJE narodno veselje, a učesnici prepričavaju događaje tokom mučnih podela imanja po široj okolini, koje su u smrt odvele, ili zamalo odvele braću, sestre.
- U selu Velereč, brat brata je ubio zbog spornog parčeta zemlje. Jedan brat poginuo je traktorom baš na međi zemlje, koju je nepravdom oteo od brata, a profitirali su samo advokati. Malo je falilo da stričevi i sinovci u nekoliko ovdašnjih sela ne izginu u svađama oko parcela. U obližnjem mestu, deca iz nekoliko familija trčala su iz škole, čuvši da im se očevi i majke tuku oko međa, da ih svojim vapajem rastave. Bilo je slučajeva, da su se dva brata sudila i oko novca za sahranu majke. Možda najduži sudski spor u ovom kraju: 31 godinu se brat i sestra tužili oko jedne jedine kokoši - pripovedaju ovi ljudi.

- Ovaj običaj zaista potiče iz staroslovenskog porodičnog prava, kasnije i srpskog, kad među običnim narodom još nije bilo pismenosti i tapija - potvrđuje i penzionisani advokat Ilija Jovanović (72) uz drvo, koje je ovim činom postalo porodična svetinja.

Beli se sveže urezani krst, gori obavezna sveća, na poslužavniku odreda starinske narodne đakonije, „kapljica mučenica“ stara nekoliko decenija. Glumica Milena Proković i pesnikinja Milena Marković čitaju prigodne stihove, među njima i pesmu preminulog pisca iz ovog kraja Milutina Mijailovića „Kad se braća dele“. I pesma je nauk svima, koji žele da se dele. Ne odiše radošću kao opisana ceremonija. Solujići su samo hteli da tom tužnom pesmom ukažu na zlu kob pohlepnih imovinskih podela.

- Kad se braća dele uz svađu i pohlepu, prestaju i braća biti, zabroje se za jedno grlo, zakače se za jedan rog, u srcu doživotno nose crnu brazdu - moto je pesme, uvrežene u narodu.

Za molitvama, zakletvama i recitacijama, kreće narodno veselje za sve pozvane, svedoke ovog čina. Inače, oba brata dobro pamte porodično predanje i poreklo davnih predaka.

- Naš askurđel Nikola Solujić među prvima je 1815. stao pod Milošev barjak, bio bitku na Ljubiću, a ima i dokaza da je učestvovao i u Prvom srpskom ustanku pod Karađorđevim barjakom. Zna se, da se petoro braće, naših predaka, na Galič doselilo iz Hercegovine, a praporeklo im je sa Kosova - pričaju dva Solujića.

Inače, sav Galič vrvi od iskonskih dokaza postojanja brojnih civilizacija na njegovom tlu i još nerazjašnjenih misterija: navrh kao piramida strmog brda Ovčica je veliko groblje za koje se još ni ne naslućuje kojem narodu pripada, ima spomenika mimo srpske tradicije, računa se da je tu radila prva srpska štamparija.



MAMALJUGA

SOLUJIĆI iz zaborava, iz iskonske tradicije vraćaju i narodno jelo zvano mamaljuga - čudnu, neobičnu vrstu pastirske i ratničke pogače, prošarane sirom, komadićima mesa ili svega onog što se ima pri ruci.