U JEDNOJ od mnogobrojnih američkih TV serija posvećenih naučnoj fantastici, vlada SAD daje maloj grupi istraživača zadatak da, koristeći najluđe tehnologije, izmisle “nezamislive” stvari od kojih bi njihova zemlja imala koristi.

DARPA, skraćenica iza koje se krije američka Agencija za napredne istraživačke projekte namenjene odbrani, upravo je to. Osim što postoji u stvarnom, a ne u televizijskom svetu, što ima godišnji budžet od 3,2 milijarde dolara i više od sto “uvrnutih” istraživača koji rade za nju.

Ceo projekat je pokrenut 1958. godine prošlog veka kao odgovor na sovjetski program “Sputnjik” i kao “preventiva strateškim iznenađenjima koja bi mogla da ugroze nacionalnu sigurnost”. Od tada pa do dana današnjeg, DARPA je evoluirala, pa je opisu razloga zbog kojih postoji dodala i definiciju “kreiranje tehnologije koja će iznenaditi naše neprijatelje”. Na tome radi 240 zaposlenih, od čega 140 tehničara koji “žive” u svetu budućnosti, zamišljajući, radeći i eksperimentišući sa onim što je za običan svet nezamislivo.

Bilo kako bilo, to je mesto gde su otkrivene mnogobrojne revolucionarne tehnologije. Recimo, ono bez čega je današnji život nemoguće zamisliti - mreža kompjutera povezanih kroz komunikacione kanale koji omogućavaju razmenu podataka - osmišljena je upravo u ovoj agenciji. Baš kao i “Hipertekst”, koji omogućava postavljanje “linkova”, pa je klik mišem dovoljan da šetate od jednog do drugog pojma. A projekat “Arpanet” iz 1969. godine je preteča današnjeg interneta.

BRZO, JASNO... Još jedna osobenost agencije je efikasnost. Projekti se ne razvlače u nedogled, od ideje do eventualne realizacije prođe između dve i četiri godine.

Jedan od razloga uspešnog poslovanja leži u činjenici da je DARPA “izvan zakona”. Ovo deluje kao neslana šala, ali je potpuno tačno da je Agencija izuzeta od striktnog poštovanja administrativnih ograničenja na koje se žale mnoge druge vladine organizacije. Tako, za razliku od ostalih, ona može da sklapa poslove sa specijalizovanim civilnim firmama i da dobija ono što žele od najboljih. I odgovorna je samo i direktno vrhu Ministarstva odbrane.

Od pre nekoliko godina DARPA je smeštena u Arlingtonu u Virdžiniji. Na samo nekoliko kilometara udaljenosti od Pentagona.

Trenutno, DARPA radi na više projekata koji liče na naučnu fantastiku, ali i mnogo toga pre njih je bilo nezamislivo u početku, a sada...

1. SINTETIČKA KRV - Ideja je bila da se pomogne američkim vojnicima koji su ranjeni na ratištima daleko od kuće, ali potreba za tečnošću koja struji venama je velika i bez rata.

2. LETEĆA PODMORNICA - Do sada je ovo bilo zamislivo samo u stripovima, ali “čudaci” iz Arlingtona veruju da ovako nešto nije nemoguće. I to ne samo za vojne, već i u civilne svrhe.

3. INSEKTI NA DALjINSKI - Sećate se kako se Bin Laden krio po pećinama do kojih ni muva nije mogla. E, DARPA sada radi na letećim robotima-insektima kojima niko neće moći da pobegne. Nisu baš stvorenja iz čuvenog filma koja jure Toma Kruza, ali nije ni daleko od toga.

4. MATERIJAL PREMA OBLIKU - U filmu “Terminator 2” glavni negativac je sačinjen od metala koji se oblikuje prema njegovom humanoidnom liku. DARPA radi na projektu stvaranja materijala koji će se oblikovati prema obliku pojedinog predmeta. Recimo, antena koja bi automatski tražila oblik najbolji za najefikasnije emitovanje zavisno od lokacije na kojoj je.

5. KOLA ZA SLEPE - Izgleda nemoguće ali... ako se povežu nevizuelni senzori (kao što je laser) sa indikatorima na dodir (kao što su rukavice koje vibriraju kada slepog vozača upozoravaju da treba da skrene), eto i onih koji ne vide za volanom.

6. SENZORI ZA PODZEMLjE - Ko se do sada sakrio, sakrio se, jer ukoliko ovaj projekt zaživi ni zemlja, ni stene neće moći da sakriju bilo koga. Specijalni senzori prodiru svuda, nema više tajni.

7. PAMETNA POMAGALA - Veštačke ruke su jedina šansa za one koji ostanu bez tog dela tela, ali DARPA sada želi da poveže veštački deo tela direktno sa mozgom koji bi tako mogao da je kontroliše baš kao pravu ruku.

8. ROBOTI KOJI HODAJU - Agencija je uspela da proizvede robote koji se kreću i balansiraju kao životinje. Iako najviše liče na pse bez glave ovi roboti su u pogledu kontinuirang hodanja najviše što je tehnika do sada uspela da postigne.