DIANI Budisavljević, ženi-heroju, koja je tokom Drugog svetskog rata iz ustaških logora spasla više od 12.000 uglavnom srpske, ali i jevrejske i romske dece, odužio se i njen rodni grad. Prestonica pokrajine Tirol ovoj hrabroj Austrijanki posthumno je dodelila orden grada Inzbruka.

Odlikovanjem koje će Dianinim naslednicima biti uručeno početkom decembra i Austrija je odala počast njenoj akciji spasavanja dece koja se smatra najvećom humanitarnom operacijom u okupiranoj Evropi.

Podvig nesebične Austrijanke, rođene u Inzbruku, koja se posle udaje za uglednog srpskog lekara Julija Budisavljevića preselila u Zagreb, decenijama je bio prekriven zaboravom. Zahvaljujući ”Novostima”, koje su prošle godine objavile seriju tekstova o Diani Budisavljević, iz mraka prošlosti otrgnuto je delo za koje je decenijama znao samo najuži krug istoričara, istraživača genocida i retkih potomaka.

I SRBI U ŠETNJI DELO Diane Budisavljević bilo je glavna tema ovogodišnje Antifašističke šetnje koju u Inzbruku organizuje ”Rajner institut”. Zajedno sa udruženjima antifašista, drugu godinu zaredom u njoj su učestvovali i Srbi iz Austrije. Članovi Srpske pravoslavne omladine svojim sugrađanima održali su javni čas posvećen zaboravljenom delu ove heroine.

Pre rodnog grada, počast joj je odala i Srpska pravoslavna crkva, kao i više gradova u Srbiji , RS koji su njeno ime dodelili svojim ulicama i trgovima.

A razloga za počast ovoj ženi je mnogo. Zahvaljujući njoj i njenim saradnicima goli život sačuvalo na hiljade srpske dece iz logora u Gornjoj Rijeci, Staroj Gradiški, Sisku, Lobor-gradu i Jasenovcu. Gladne, bolesne i nemoćne mališane sa Kozare, Korduna, iz Slavonije i Bosne, uz pristanak majki, Diana je odvodila, hranila i lečila u Zagrebu.

O malim logorašima otetim iz kandži smrti Budisavljevićeva je vodila preciznu evidenciju, kako bi posle rata bila vraćena svojim porodicama. Tako im je osim života spasavala i ime, veru i poreklo. O opasnostima sa kojima se suočavala najbolje govori da su ustaše likvidirale čak desetak njenih saradnika. Posleratnim vlastima, međutim, nije odgovaralo veličanje spasavanja dece od ustaškog režima koje se nije odvijalo u organizaciji KPJ i NOR-a, pa su Diani nove vlasti oduzele kartoteku o izbavljenoj deci. Povukla se u tišinu, a nedugo posle toga sa porodicom se vratila u rod Insbruk.

Inicijativa za dodelu ordena grada Inzbruka potekla je od članova Srpske pravoslavne omladine ovog grada, koji su sa stranica našeg lista prošle godine saznali za njen podvig. Zajedno sa Socijalističkim antifašističkim pokretom Tirola bacili su se u akciju: preveli na nemački tekstove iz ”Novosti” i delili po gradu kao flajere, pozivajući građane da se pridruže njihovoj inicijativi i molbi vlastima Inzbruka da se nađe način da se hrabroj sugrađanki oda priznanje. Istovremeno, krenula je i potraga za mestima koja su obeležila život ove ratne heroine.

- Delo Diane Budisavljević bilo nam je potpuno nepoznato, iako je rođena u gradu u kome živimo - priča predsednik srpskog udruženja Vladimir Vlajić, koji je našoj redakciji i javio vest o odlikovanju. - Zgradu u kojoj je rođena našli smo nadomak najuglednije gradske bolnice. U ovoj višespratnici danas je ugledna knjižara ”Tirolija”, a i danas nosi naziv po Dianinoj porodici - ”Obekser haus”.

Ova kuća do danas promenila je nekoliko gazda. Sadašnji vlasnik, kako kaže Vlajić, čuvši priču o Dianinom delu, rado je dao pristanak da se na njenoj fasadi postavi spomen-ploča sa njenim imenom.

Zahvaljujući pretrazi pedantnih austrijskih arhiva, Srbi iz Inzbruka u ulici Anihštrase pronašli su i palatu u kojoj je sa suprugom Julijem i decom Diana živela do svoje smrti 1978. godine. Na Zapadnom groblju pronađena je i monumentalna porodična grobnica Obekser, u kojoj je pronašla večni mir.

- Diana na najbolji način povezuje srpski i austrijski narod, kao i Inzbruk, i sve gradove u kojima živi srpski, jevrejski i romski narod - kaže Vlajić. - Naša je obaveza da nastavimo da građanima Austrije govorimo o ratnom podvigu njihove sugrađanke.