IME Diane Budisavljević, žene-heroja koja je spasila 12.000 uglavnom srpske dece iz ustaških logora smrti, moglo bi uskoro da bude ispisano na plavim tablama u jednoj ulici u Pančevu. Više od 1.000 žitelja grada na Tamišu svojim potpisima zatražilo je da zaboravljena heroina Drugog svetskog rata „dobije“ ulicu ili trg i da tako simbolično postane njihova sugrađanka.

Ovom peticijom nastavljena je akcija oživljavanja sećanja sa dela ove humane žene, koju su „Novosti“ serijom tekstova pokrenule prošle godine. Našoj redakciji poslednjih meseci javio se veliki broj čitalaca, uglavnom učesnika golgote srpskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koji su podržali ideju o vraćanju moralnog duga Diani Budisavljević.

Razlog za to je plemenitost i humanost žene koja je tokom surovih ratnih godina od 1941. do 1944, rizikujući sopstveni i živote svojih najbližih, vodila poduhvat koji je istorija ocenila kao najveću humanitarnu akciju u Drugom svetskom ratu.

Iako Austrijanka, kasnije udata za uglednog zagrebačkog lekara i profesora Medicinskog fakulteta Julija Budisavljevića, Diana je prepoznala patnju i muke zatočenika ustaških logora smrti - Srba, Jevreja i Roma. Zgrožena saznanjem da je iza bodljikavih žica zatočeno na hiljade dece, sa krugom najbližih prijatelja, ona je mesecima prikupljala hranu, lekove, odeću i obuću.

VRAĆANJE DUGA PODSTAKNUTI pisanjem „Novosti“, odbornici Skupštine grada Beograda po Diani Budisavljević nazvali su prošle godine jednu ulicu u naselju Dedinje. Priznanje i zahvalnost ovoj ženi posthumno je odala i Srpska pravoslavna crkva, dodelivši joj prvi Orden carice Milice. Srpsko narodno vijeće iz Zagreba priprema postavljanje spomen-table na kući na kojoj je Diana živela sa porodicom.

Akcija koju je Diana vodila doživela je vrhunac spasavanjem dece sa Kozare, Korduna, iz hrvatskih i bosanskih sela. Uvidevši da im je to jedina šansa za spas, u dogovoru sa njihovim roditeljima, najmlađe zatočenike izvodila je iz logora i obezbeđivala smeštaj u porodicama u Zagrebu i okolini. O svoj deci vodila je kartoteku, i tako im sačuvala imena, veru i poreklo.

Godinama suočavana sa turobnim ustaškim režimom, ni nove vlasti nisu blagonaklono gledale na njen humanitarni angažman. Umrla je gotovo zaboravljena, u Insbruku 1972.

- Namera nam je da se Diani Budisavljević makar na najskromniji način odužimo za sve što je učinila za srpski narod u najteže vreme - kaže Tihomir Marković, jedan od inicijatora peticije za dodelu Dianinog imena ulici u Pančevu.

Sledeći cilj inicijatora ove akcije je da njihovim primerom krenu i ostali gradovi u Vojvodini, ali i da delo Diane Budisavljević bude zabeleženo u školskim udžbenicima.