FILMSKI susreti danas slave 46. rođendan. E, toliko smo i mi ovde - pričaju, za „Novosti“, prekaljeni kinooperateri Tomislav Stevanović (65) i Živojin Kocić (64), glavni i odgovorni za projekcije domaćih ostvarenja na našem najpoznatijem filmskom festivalu. U omalenoj kabini Letnje pozornice u Tvrđavi ispratili su istoriju srpskog i jugoslovenskog glumišta. Mnogima su bili rame za plakanje, od mnogih su se oprostili u suzama jer ih više nema. Glumce, kažu, niko bolje od njih ne poznaje.

- Zadrthim i danas kada se zaslužnom glumcu dodeli nagrada za životno delo „Pavle Vuisić“ - priča sa setom Tomica Stevanović.

- Paja, glumčina i ljudina, je samo niški festival priznavao, jer je posvećen glumcima. Jedne godine zaglavili smo zajedno kod izvorišta mineralne vode u Prokuplju. Sedeli smo sedam sati. Počeo sam da ga opominjem da krenemo, jer festival ne može da počne dok ja ne dođem. A on kaže: „Ne brini, vraćaš se sa mnom!“ Epilog: Pavle je u cajtnotu pozvao miliciju, koja nas je svojim kolima pod rotacionim svetlima dovezla najvećom mogućom brzinom do same pozornice u Niškoj tvrđavi!

KILOMETRI FILMA ŽIVOJIN Kocić ne može da izračuna koliko mu je filmova prošlo kroz ruke za 46 godina. Tomislav Stevanović je pokušao: - U bioskopu „Istra“ sam za 34 godine imao po tri projekcije dnevno, a film se „vrteo“ obično sedam dana. Na sve to dodajte festival. Dužina trake filma od 1,5 sati je 3.200 metara. Ako to pomnožite sa projekcijama, dobićete nekoliko miliona kilomatara filmske trake.

Festivalsko veče je uredno krenulo na vreme, pušten je film, a slavni Pavle Vuisić je odremao partiju u Tomičinoj kabini. Prekaljeni dvojac kinooperatera posebno pamti dolazak slavnog holivudskog para Elizabet Tejlor i Ričarda Bartona, koje je Veljko Bulajić specijalno doveo u Niš 1971. godine.

Đoka Stamenković, tadašnji direktor Istorijskog arhiva i član Organizacionog odbora festivala bio je zadužen za njihov boravak. Kako Niš u to vreme nije imao luksuzni automobil, od izvesnog Žikice Kamenoresca iz Ledene Stene pozajmljen je „mercedes“ kako bi zvezde dovezli s aerodoroma. Ova nevolja je rešena, ali je nezbrinut ostao slavni glumac, koji je isključivo pio metaksu sa pet zvezdica

- Stamenković je zvao „Kraš“, uzalud je tražio po Beogradu - pričaju Tomica i Žika. Na kraju, pripomogli su nam u Umetničkoj školi. Kupljena je metaksa sa četiri zvezdice, a likovnjaci su docrtali jednu! Ričard je iskapio bocu, uveren da su mu sve zvezde na broju.

Anegdotama sa festivala ne zna se broj. Glumica Ita Rina svratila im je do kabine 1972. Našem poznatom režiseru Miši Radivojeviću spasli su projekciju, jer im je pristigla pogrešna filmska kopija iz laboratorije...

DRUKČIJA VREMENA KINOOPERATERI Filmskih susreta kažu da su ranije reditelji imali obavezu da dovode na festival celu glumačku ekipu, da su dolazili producenti da prodaju film. Niš je živeo za festival, ali je i filmski svet to umeo da poštuje. Danas su, kažu, drukčija vremena.

- Na festivalima smo se srodili sa glumcima, rediteljima, snimateljima, producentima... Pa, još od detinjstva obojica smo zaljubljeni u film. Tomica je bioskopsko dete. Njegovi roditelji Blagoje i Julijana radili u čuvenom „Slavica filmu“. Sa 4,5 godine u bioskopu „Pionir“ gledao je „Cipelicu“. Ja sam sa Palilule, a poznato je da su Palilulci radili po bioskopima - svedoči Živojin Kocić.

Sa setom kontatuje da je Niš je imao sedam bioskopa.

- Sve su sale bile pune. Sada nema nijedne. Teško nam to pada!

Ostao im je samo veliki bioskop na Niškoj tvrđavi. Tu će i u subotu uveče, kao i u prethodnih 45 godina uključiti projektore i pokrenuti čarobni svet pokretnih slika.

- To je još uvek praznik za Niš. Ne znam ni sam koliko se puta dogodilo da pljušti kiša, a 5.000 ljudi na pozornici se ne pomiče iz poštovanja prema festivalu.

ZASLUGE

SVE zasluge za život Filmskih susreta naši junaci prepisuju neumornom Stanku Tasiću, direktoru „Slavica filma“, koji je „zapeo“ da Niš dobije festival veći od Pule. Pripomogla je „prva palica“ kinematografije Ratko Dražević. Prvi direktor festivala bio je slavni Kosta Carina. Okupljena je elita glumišta i uz pomoć Udruženja filmskih glumaca počela je da se stvara festivalska istorija.