ZA samo dva minuta Prle i Tihi mogu da „smaknu“ čitav garnizon nemačkih vojnika... Svi koji vole seriju „Otpisani“ ovih dana mogu ponovo da uživaju u akcijama kultnih TV ilegalaca. Da li su u vreme okupacije Beograda postojali junaci bar približno slični Prletu i Tihom?

- S jedne strane, naš narod je podneo velike žrtve u borbi protiv sila Osovine, a Beograd teško stradao. Nema mnogo prestonica u Evropi čiji je narod dao toliki doprinos svom oslobođenju kao što je slučaj sa Beogradom. Ipak, u razdoblju između aprilskog rata 1941. i borbi za oslobođenje 1944. godine to je bio relativno miran grad, bez većih oružanih sukoba - kaže za „Novosti“ istoričar Čedomir Antić.

Prema rečima našeg sagovornika, iako su Prle i Tihi tokom serije „ubili“ na stotine nemačkih oficira i vojnika, činjenica je da je tokom okupacije u Beogradu stradao samo jedan nemački vojnik. Čak su se igrale i fudbalske utakmice, na kojima je bilo više gledalaca nego na današnjim mečevima Superlige.

OKTOBARSKA REVOLUCIJA Širenje lažnih mitova na filmu i uopšte umetnosti nije specijalnost samo ovih prostora, već je bila i ostala praksa pobednika širom sveta. Tako bi osvajanje Zimskog dvorca (od 25. oktobra do 7. novembra 1917), ključan događaj Oktobarske revolucije, pre moglo da bude predložak za komediju nego scenario za Ejzenštajnov film „Oktobar“. U ovom napadu učestvovalo je nekoliko stotina boljševika, a ne 10.000, koliko je statista glumilo u proslavi treće godišnjice (1920), ili na snimanju spomenutog filma iz 1927. godine. Već tokom tridesetih godina prošlog veka čak 46.000 ljudi je tvrdilo da je učestvovalo u napadu na Zimski dvorac.

- Beograd je, pored Brisela, bio okupirani grad za koji su nemačke vojne vlasti štampale turistički vodič za svoje oficire. Za nemačku vojnu istoriju ovo razdoblje je važno zato što je na vojnom radiju u Beogradu prvi put emitovana pesma Lili Marlen - objašnjava Antić.

Serija „Otpisani“ je dobar primer „friziranog“ predstavljanja prošlosti.

- Ideološki i politički razlozi samo su jedna strana ovog pitanja. Prle i Tihi su snimani za mladu, gradsku publiku, koja nije pamtila rat i koja svakako nije mogla da se poistoveti sa mučnim scenama genocida na Kozari ili očajničkih borbi na Sutjesci. Kada bi ratni filmovi predstavljali događaje doslovno i verno istini, verujem da ne bi imali gledalaca. Bili bi isuviše mučni, brutalni, tužni, ali i dosadni - smatra Antić.

Prethodnih godina čak su pojedine političke partije zahtevale i da se zabrani prikazivanje serije „Otpisani“ zbog širenja „lažne istorijske propagande“. I pored toga, gledanost „Otpisanih“ je uvek visoka.

- Popularnost ove serije prevazilazi njenu temu i političku poruku. Reč je o jugoslovenskoj verziji savremene akcione serije. „Otpisani“ u većoj meri promovišu duh vremena u kome su snimani nego vreme Drugog svetskog rata - zaključuje Antić.