SVETI arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve potvrdio je u četvrtak odluku da prvi Orden carice Milice posthumno bude dodeljen Diani Budisavljević - ženi koja je spasla oko 12.000 dece iz ustaških logora tokom Drugog svetskog rata.

Kako je “Novostima” potvrđeno u Srpskoj patrijaršiji, za nekoliko dana odluka će biti objavljena u Službenom listu SPC, čime će i formalno stupiti na snagu. Datum uručenja odlikovanja koje je nedavno ustanovljeno, još uvek nije preciziran. Vreme ceremonije zavisiće od dogovora sa Dianinim naslednicima koji žive rasuti po svetu.

VEĆA OD ŠINDLERA * Austrijanka udata za Srbina, organizovala je akciju spasavanja srpske dece iz ustaških logora u vreme NDH. * Decu sa Kozare, Korduna, iz hrvatskih i bosanskih sela, lečila je u Zagrebu i pokušavala da nađe familije koje bi ih podizale.
* Popisala je oko 12.000 mališana u svoju kartoteku, kako bi im sačuvala imena i vratila ih roditeljima posle rata. * Imala je podršku uskog kruga ljudi, i svi su rizikovali svoje živote zbog srpske dece. Protiv nje i saradnika bile su ustaške vlasti, a posle rata je pala i u nemilost komunista.
* Umrla je gotovo zaboravljena, u Insbruku, u Austriji.

Dodela visokog crkvenog priznanja među prvim je rezultatima akcije skidanja prašine zaborava sa imena Diane Budisavljević. Pažnju na njene zasluge naš list skrenuo je pre godinu dana serijom objavljenih tekstova. Posle crkve, plemenitoj ženi se odužio i Beograd, tako što je njeno ime dodelio jednoj ulici u naselju Dedinje. Tako je delimično ispravljena nepravda prema ženi koju je, uprkos podvigu koji je učinila, istorija neopravdano izgubila.

Rođena Austrijanka, udata za profesora Medicinskog fakulteta u Zagrebu Julija Budisavljevića, Diana je gotovo sugurne smrti spasla 12.000 dece sa Kozare, Korduna i iz drugih krajeva Bosne i Hrvatske. Mališani su zajedno sa svojim roditeljima bili zatočeni u zloglasnim logorima Jasenovac, Gornja rijeka, Lobor-grad, Stara Gradiška...

Koristeći ugled i lične veze, izložena stalnom riziku, plemenita žena je uspevala da iz ustaških ruku odvodi decu, uglavnom skrhanu glađu i bolestima. Vodeći kartoteku mališana, koje je na brigu ustupala tuđim porodicama, Diana im je spasla ne samo život, već i identitet, poreklo i veru.