DIANA Budisavljević, Austrijanka koja je iz ustaških logora od sigurne smrti spasila 12.000 uglavnom srpske dece, dobila je ulicu na Dedinju. Skupština grada Beograda usvojila je u utorak inicijativu „Novosti“ da jedna ulica u prestonici ponese ime ove heroine.

Tabla sa imenom Diane Budisavljević ubuduće će krasiti dosadašnju Ulicu Baje Pivljanina treći deo, koja se nalazi ispod Belog dvora na Dedinju.

- Makar simbolično Beograd se ovim činom odužio ženi koju je naša istoriografija nepravedno zaboravila - kaže Slobodan Stanimirović, predsednik Komisije za imenovanje ulica i trgova. - Međutim, naš dug prema njoj suviše je veliki, a ovo je samo jedna od počasti koju je svojim humanitarnim radom zaslužila. Hvala „Novostima“ što su sve nas podsetile na lik i delo Diane Budisavljević i što su nam uputile predlog za imenovanje ulice.

PRIZNANJA NAKON pisanja „Novosti“, osim u Beogradu, Diana je dobila prvo ulicu u Kozarskoj Dubici, a onda i Gradiški. Njeno ime moglo bi da se nađe na tablama i u Banjaluci i Zagrebu. Srpsko narodno veće iz Hrvatske ustanovilo je plaketu za humanitarni rad koja nosi ime Diane Budisavljević, a nameravaju i da postave spomen-ploču na kuću u Zagrebu u kojoj je živela. Najveće priznanje stiglo je od SPC koja joj je dodelila Orden carice Milice.

Prašinu koja je decenijama prekrivala poduhvat „ženskog Šindlera“ oduvale su „Novosti“ pre skoro godinu dana. Austrijanka udata za profesora Medicinskog fakulteta u Zagrebu Julija Budisavljevića nije mogla mirno da posmatra strahote koje su trpela deca u logorima u Jasenovcu, Staroj Gradiški, Gornjoj Rijeci i Sisku.

Pored toga što je sakupljala i dostavljala im hranu i odeću, Diana je zahvaljujući svojim vezama organizovala i njihovo izbavljanje. Iako ih je, da bi im sačuvala živote, razdvajala od zarobljenih roditelja, u preciznim spiskovima koje je vodila trudila se da zabeleži ime i poreklo. Dokumentacija je posle rata završila u rukama tadašnje vlasti, ali njena dela nikada nisu dospela u udžbenike.

Zastrašujuće prizore sa kojima se susrela, prepreke, ponižavanja i vređanja zabeležila je u dnevniku koji je vodila. Opisani su i susreti sa Stepincem, Artukovićem, Kvaternikom i nemačkim oficirima. „Dnevnik“ je tek 2003. godine u Zagrebu objavila njena unuka Silvija Sabo.