„ČETE“ muškaraca sa karanfilima uvijenim u celofan, bolje od bilo kog kalendara, nekada su ukazivale na 8. mart. Karanfili i Dan žena odavno su izašli iz mode, ali džentlmeni sa cvećem „zadužili“ su novi dan u kalendaru - 14. februar. I dok se tradicionalisti i „modernisti“ spore da li treba slaviti Svetog Trifuna ili Svetog Valentina, sve je jasnije da najviše razloga za slavlje tog dana imaju - trgovci.

Od cvećara, preko tržnih centara i restorana, pa sve do turističkih brodova teško je naći nekoga ko nije dao „specijalnu ponudu“ za Dan zaljubljenih. Sa rafova su „zbrisane“ bombonjere i buketi, ali i daleko skuplji pokloni. Ne mogu da se požale ni menadžeri muzičara. Nema sale za koncerte u Beogradu koja u ponedeljak nije ugostila nekog izvođača „prigodne“ muzike. Svirali su i pevali Leo Martin, Željko Vasić, „Eva Braun“, Nina Badrić, „Džinks“ i, naravno, Neno Belan.

TAKMIČENJE U LJUBLJENJU VRNJAČKA BANJA - „Filmskim“ poljupcem koji je trajao tačno 44 minuta i 32 sekunde Biljana Mlađović (26) i Nikola Grubić (25) iz Beograda pobedili su u ponedeljak na manifestaciji „Poljubi me“ - takmičenju u ljubljenju koje je četvrtu godinu zaredom održano na Dan zaljubljenih na popularnom Mostu ljubavi u Vrnjačkoj Banji.

Iako prisutan u medijima i vidljiv svuda oko nas, Dan zaljubljenih ipak je više komercijalni događaj nego praznik koji je prihvaćen u narodu, slažu se etnolozi.

- Dan zaljubljenih, uz još neke praznike, poput Noći veštica, u našoj zemlji predstavlja običaj, koji pre svega ima komercijalnu svrhu - kaže etnolog Biljana Anđelković.

- Svedene ritualne forme, ovaj praznik u suštini nema nikakvih dodirnih tačaka sa tradicionalnom kulturom Srba. U prilog tome govore i podaci da praznik počinje da se ukorenjuje i postaje popularniji u vreme kada se Srbija sve više okreće zapadnim vrednostima i popularnoj kulturi. S obzirom da je povod jako lep, nije bilo teško pretpostaviti da će praznik postati veoma popularan, naročito među mladima.

Muškarci su, po običaju, i 14. februara našli povod da se požale na - neravnopravnost polova.

- Zašto ona mene ne bi iznenadila za Dan zaljubljenih? Zašto uvek ja moram da mislim kako da joj ulepšam dan? Da li to znači da su one povlašćene - vajka se izvesni „Arkadij“ na jednom od internet sajtova.


*********************************************

DOMAĆINI ZASEKLI LOZE I ZALILI IH VINOM
TRADICIONALNO, Svetog Trifuna, zaštitnika vina i vinogradara, proslavili su srpski domaćini. U svojim vinogradima zasekli su loze i zalili ih vinom. Ovaj drevni običaj, simbol je berićeta i ljubavi. U srcu i u domu.

Uz liturgije u pravoslavnim hramovima, vinogradarski i gostioničarski esnafi u Vojvodini, Šumadiji i Pomoravlju obeležili su Trivundan i bogatom trpezom. „Hleb je izvor života, a radost životu donosi vino!“, kažu vinari.

PUTEVI VINA TURISTIČKA organizacija Srbije na Međunarodnom sajmu turizma, koji se narednog vikenda održava u Beogradu, promovisaće novu mapu „Putevi vina“ kroz Srbiju. - Putevi vina su nezaobilazan dodatni sadržaj ukupne turističke ponude koji su dobar razlog da turista produži boravak u našoj zemlji - kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije.

Poranili su i metohijski Srbi u Velikoj Hoči i Orahovcu da orežu lozu i vinom zaliju čokote. Mada je tek trećina vinograda dostupna ovdašnjim Srbima, koji su ostali na ognjištima predaka, Svetog Trifuna su obeležili kao - nekad, dok ih nije nevolja pritisla.

Tradicionalno, u Dečanskoj Vinici, koja je u vreme cara Dušana vinovodom povezivana sa manastirom, monah Marko je, posle povratka iz vinograda, okupio domaćine i s njima skromno proslavio zaštitnika loze i vinogradara. Manastir Dečani, pod čijom je upravom Vinica u Hoči, obnovio je lozu na oko 10 hektara. I ove godine, kao i prethodne, pripremljene su i nove sadnice. One zasada miruju u pesku do prvih, za sadnju pogodnih dana.

Sveti Trifun obeležen je i u Topoli, u vinogradima kralja Petra Prvog Karađorđevića, kojima gazduje istoimena zadužbina.

Na 11 hektara kraljevih vinograda zasađeno je 37.000 čokota iz podruma, u protekle četiri godine poteklo je pet vrsta vina - dva zavredela međunarodna priznanja za vrhunski kvalitet.

KRIVI TURCI BIVŠI premijer Srbije Zoran Živković koji se posvetio vinogradarstvu, kaže da Srbi za razliku od drugih evropskih naroda, nemaju tradiciju pijenja vina, a za to su krivi Turci koji su im branili da ga toče i piju.
- Tako su Srbi, umesto komplikovanije proizvodnje vina u svojim podrumima proizvodili rakiju - kaže Živković.

Tradicionalnim zarezivanjem prvih čokota obeležili su i prokupački, vinogradari iz Banoštora na padinama Fruške gore, gde se proizvodi kvalitetan kaberne, sovinjon, bernet...

- Sa 80 hektara godišnje uberemo 150.000 litara vina - kaže Jovan Stojković, predsednik Kluba vinogradara iz Banoštora.

Simbolično, orezana je loza u vinogradu Milijana Jelića, u Bujačiću kod Valjeva.

Vinogradi Milijana Jelića prostiru se na 20 hektara podno venca valjevskih planina. Do prošle godine, grožđe je pristizalo samo sa 10 hektara vinograda. Ove sezone, veli ponosni vlasnik, pun rod biće na svih 20 hektara pod vinovom lozom.

- Rajski nektar biće samo od našeg grožđa - kaže Milijan Jelić. - Izvešćemo ga i u Češku.

STATISTIKA * Godišnje se preradi 265.000 tona grožđa.
* A godišnje proizvede 200.000 litara vina.
* U Srbiji ima 58.000 hektara vinograda.
* Srbin godišnje u proseku popije između 8,8 i 10,9 litara vina.
* Sorte - „sovinjon beli“, „šardone“, „pino noar“, „burgundac crni“ „kaberne sovinjon“, rajnski i italijanski rizling, „širaz“, „muskat frontinjan“, „muskat otonel“, „nebiolo“...

Vinarija „Jelić“, uz crno vino „pino noar“, u paleti nudi i „prokupac“, od domaće sorte grožđa.

Milijan Jelić je u vinograde i vinski podrum pre desetak godina uložio više od milion evra. Sa početnih 10 hektara, vinograd je danas udvostručen. Vinski podrum, koji je imao 200, proširen je na 750 kvadrata, raspolaže vrhunskom, najsavremenijom italijanskom opremom i tehnologijom...

**********************************************************

VINARIJE KOVAČEVIĆ“: VINU JE NAŠA BUDUĆNOST
ZA ovaj običaj znam od kada znam za sebe, jer se moja porodica vinogradarstvom bavi još od 1830, dokle i sežu pisani tragovi o našem trajanju u Irigu. Ovako s ponosom u ponedeljak, u svom vinogradu podno fruškogorskog manstira Hopovo priča, orezujući jedan od nekoliko hiljada čokota i simbolično ga zalivajući crvenim „aurelijusom“ iz prošlogodišnje berbe, Miroslav Kovačević, vlasnik „Vinarije Kovačević“ iz Iriga.

Sadašnju vinariju osnovao je 2001. i za proteklih deset godina proizvodnju vina povećao je za 40 puta.


- Kada je vinarija zvanično počela da radi godišnja proizvodnja jedva je dostizala 10.000, da bi danas premašivala 400.000 litara najboljih vina. Više od polovine od toga čini „šardone“, oko 30 odsto „aurelijus“, a ostatak „rizling“, „roze“, „sovinjon“ i „bermet“.

- „Šardone“ je naš apsolutni favorit među belim, a „aurelijus“ među crvenim vinima - objašnjava Kovačević. - Svaka prava vinarija ima svog favorita i među belim i među crvenim vinima, a strukturi proizvodnje vina odgovara, naravno, i struktura grožđa u našim vinogradima. Oni se, za sada, prostiru na tačno deset hektara.

Već ove godine on, međutim, namerava da započne podizanje novih zasada na još 40 hektara.

- Konačan cilj mi je da godišnju proizvodnju vina stabilizujem na 700.000 litara - potvrđuje Kovačević.

Ni po tehnologiji, ni po znanju, srpski vinogradari i vinari, nastavlja sagovornik „Novosti“ koji se, dva dana pre Svetog Trifuna, vratio sa puta po Italiji, ne zaostaju za evropskim. Zato je i uveren da je vinogradarstvo velika šansa cele Srbije.

- Kad to kažem, mislim ne samo na proizvodnju vina, već i na vinski turizam, sve popularniji u svetu - objašnjava Kovačević.

ŠAMPANJAC
UZ ostala vina, u Kovačevićevim podrumima sazreva i šampanjac koji bi, premijerno, trebalo da se pojavi na leto.

- Reč je o prvih 16.000 flaša, napunjenih i ostavljenih da penušavo vino u njima sazreva dve godine koliko, najmanje, mora da prođe pre nego što se pusti u prodaju - kaže on. - Fruška gora je, zbog obilja krečnjaka u zemljištu, veoma pogodna za gajenje grožđa za penušavo vino koje mi, inače, pravimo od „šardonea“ i „rizlinga“.