PREMA podacima Svetske zdravstvene organizacije pušenje godišnje ubije pet miliona ljudi ili preciznije - na svakih šest sekundi po jednu osobu. Procentualno, ovaj porok usmrti više stanovnika planete nego droga, alkohol, sida, ubistva i saobraćajne nesreće zajedno.

Obeležavanje Svetskog dana borbe protiv raka nije prošlo bez upozoravajućih podataka: od 1,2 milijarde pušača u svetu oko 1,3 miliona svake godine oboli od raka pluća, jedne od najgorih posledica korišćenja duvanskog dima. Stručnjaci SZO upozoravaju i na efekte pasivnog pušenja. Ono je naročito opasno za decu, jer povećava rizik od astme, upale pluća i iznenandne dojenačke smrti.

Statistički podaci kažu da pasivno pušenje godišnje ubije čak 165.000 mališana. Procenjuje se da je danas u svetu na udaru pušačkog dima 40 odsto dece, 35 odsto žena i 33 odsto muškaraca.

NAJVIŠE KANCERA PLUĆA ISTRAŽIVANJA pokazuju da su kancerogene materije iz duvanskog dima uzočnici više od 20 različitih malignih oboljenja, od kojih je rak pluća na prvom mestu. Duvan, inače, oštećuje srce i krvne sudove, pa pušenju „na dušu“ ide jedna trećina dijagnostikovanih koronarnih bolesti, infarkta srca i moždanih udara. Cigarete utiču i na poremećaj cirkulacije, bolesti kože i disajnih puteva.

Pušenje je i u Srbiji uzelo danak, a uvođenje zabrane tek je neznatno smanjilo nimalo pohvalnu cifru od oko 2,5 miliona registrovanih pušača (33,6 odsto).

- U Srbiji puši trećina od ukupnog broja stanovnika, a polovinu čine građani od 35 do 44 godine - kaže Anđelka Kotević, član Komisije za prevenciju pušenja. - Među pušačima je više muškaraca (38,1 odsto), nego žena (29,9 odsto).

Prema rečima naše sagovornice, poražavajući je podatak da je čak 42,7 odsto učenika od 13 do 15 godina probalo cigarete, dok nešto više od 10 procenata sebe deklariše kao aktivne pušače.

- Svake godine u Srbiji od posledica pušenja umre 16.000 ljudi. Samo od raka pluća godišnje oboli 5.300 stanovnika, a umre oko 4.500. Alarmantan je i podatak koji se odnosi na buduće majke: 29 odsto trudnica puši sve vreme trudnoće, rizikujući da rodi bebu male težine ili da se porodi pre vremena, a od 100 porodica koje su dobile prinovu, čak u 63 beba dolazi u sredinu u kojoj neko puši - kaže Kotević.

S prvim danima proleća Tajm skver i Central park u Njujorku mogli bi da postanu oaze zdravlja i čistog vazduha. Prema novoj, do sada najstrožoj meri zabrane, koju su pre nekoliko dana izglasali gradski oci „velike jabuke“, pušenje neće biti dozvoljeno ni u 1.700 parkova, na javnim plažama ukupne dužine 23 km, u pešačkim zonama, ni na šetalištima. Bez duvanskog dima su već neko vreme i gradski parkovi Los Anđelesa, ali i Čikaga, sa akcentom na one koji imaju igrališta za decu.

U petak je saopšteno da na sportskim stadionima u Baskiji više neće biti dozvoljeno pušenje. Na sličan korak se odlučuju i gradske vlasti Barselone.