IME Diane Budisavljević, Austrijanke koja je tokom Drugog svetskog rata od sigurne smrti u ustaškim logorima izbavila 12.000 dece, uglavnom srpske, već do kraja godine poneće jedna ulica na Dedinju.


Gradska Komisija za imenovanje ulica i trgova, na sednici u utorak je usvojila predlog „Novosti“ da se jedna saobraćajnica u glavnom gradu nazove po ovoj heroini, jednoj od najvećih, mada potpuno zaboravljenih dobročiniteljki našeg naroda.


Preostalo je još samo da odluku ozvaniče i odbornici Skupštine grada. To će se, najverovatnije, desiti već na prvoj narednoj sednici, koja će biti održana do kraja ovog meseca.Prema rečima Slobodana Stanimirovića, predsednika Komisije, tablu sa imenom Diane Budisavljević poneće Ulica Baje Pivljanina treći deo.

FELJTON O PODVIZIMA PODVIGE Diane Budisavljević prve su obelodanile „Novosti“, u feljtonu koji je izlazio u aprilu ove godine. Posle mnogobrojnih pisama, imejlova i komentara naših čitalaca, redakcija je podnela inicijativu za dodeljivanje ulice ovoj velikoj ženi.


- Usvojili smo predlog „Večernjih novosti“ da Diana Budisavljević dobije ulicu u jednom od najlepših delova Beograda, na Dedinju, pošto je ona to svakako zaslužila - kaže Stanimirović. - Na vaš predlog smo odlučili da je ovim činom otrgnemo od zaborava. Kada Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da saglasnost, pošto je takva procedura, ovaj predlog će se naći pred odbornicima Skupštine grada, možda već na sledećoj sednici.


Tako će, posle punih 65 godina, barem na ovaj način biti ispravljena velika istorijska nepravda: ona da za Dianu Budisavljević ne zna gotovo niko, osim istoričara.

 

U PODNOŽJU DEDINJA ULICA koju će krasiti tabla Diane Budisavljević nalazi se u Lisičjem jarku, u podnožju Dedinja. Drugi deo Ulice Baje Pivljanina, na koju se nastavlja buduća Ulica Diane Budisavljević, nedavno je poneo ime ubijenog novinara Slavka Ćuruvije.

Supruga uglednog predratnog zagrebačkog lekara, Srbina Julija Budisavljevića, organizovala je tokom četiri godine postojanja Nezavisne Države Hrvatske, humanitarnu akciju spasavanja srpske, jevrejske i romske dece iz logora smrti: Siska, Stare Gradiške, Jasenovca, Lobor-grada.


Ona je, rizikujući svoj i živote svojih saradnika, decu otimala iz kandži ustaša, pronalazila im nove domove u Zagrebu i okolini, i vodila urednu kartoteku, kako bi posle rata mališani mogli da budu vraćeni svojim roditeljima. Zbog „cenzure“ komunističkih vlasti, kojima nije odgovaralo ni njeno poreklo, ni užasne brojke do kojih je došla, Dianino veliko delo ostalo je na marginama zvanične istorije.