PODZEMNI vojni objekat “Karaš“ u Topčideru, pet godina otkad je sa njega formalno skinuta etiketa vojne tajne, za javnost i dalje predstavlja - misteriju. “Podzemni grad”, između ulica Drajzerove i Užičke i danas je u nadležnosti Vojske Srbije, pod danonoćnom stražom i nosi oznaku objekta “specijalne namene”.

Novinari, koji su još početkom 2005. godine nakratko obišli splet tunela i podzemnih prolaza, retki su civili koji su dobili priliku da vide vojni komandni centar, koji je decenijama bio pod velom tajne. Iako je tada bilo najava da bi Vojska mogla da napusti ovaj objekat, preuredi ga ili mu dodeli turističku ulogu, danas je, kao i decenijama pre toga - skriven i tajanstven.

- Procena vojnog vrha je da je objekat “Karaš“ potreban sistemu odbrane - navodi sagovornik “Novosti” iz Vojske Srbije. - Zbog toga je i danas čuvan kao i decenijama ranije. Njegovim otvaranjem i predstavljanjem javnosti, Vojsci i državi naneta je nenadoknadiva šteta. Ovaj objekat i danas je u vitalnom stanju i pod velikim merama bezbednosti.

GARDA OKO BAZE
BRIGU o podzemnom objektu “Karaš“ vodi Garda Vojske Srbije, čija je baza nedaleko odatle - u kasarni “Dedinje”. Ova jedinica direktno je podređena Generalštabu VS i namenjena je zaštiti ličnosti na najvišim državnim i vojnim funkcijama, kao i za obezbeđenje vitalnih objekata sistema odbrane.

Karaš“ je samo jedan od nekoliko sličnih podzemnih skloništa izgrađenih za slučaj rata u vreme socijalističke Jugoslavije. Za razliku od ostalih, ovaj objekat najduže je čuvan u tajnosti. Njegovo predstavljanje javnosti pokrenulo je svojevremeno niz spekulacija o budućoj sudbini podzemnog grada. Pominjano je čak i da bi Vojska mogla definitivno da otvori vrata ovog objekta. To je urađeno sa sličnim atraktivnim građevinama u Sloveniji, Rusiji ili Ukrajini, koje su prešle u ruke civila i uvršćene u turističku ponudu.

U Skupštini grada Beograda, međutim, negiraju da je razgovarano o bilo kakvom korišćenju ovog vojnog objekta u civilne svrhe. Kako nam je rečeno u gradskoj upravi, sa Vojskom Srbije nikada nije zvanično pregovarano o otvaranju topčiderskog objekata za turiste.

PODZEMNI GRADOVI PODZEMNI objekti, poput “Karaša”, građeni su šezdesetih i sedamdesetih godina na prostoru cele SFRJ. Procenjuje se da je stara Jugoslavija imala skoro 20 sličnih podzemnih gradova. Među najpoznatijim komandnim centrima pod zemljom su skloništa u Konjicu i Han Pijesku u Bosni i Hercegovini, dok je i danas intrigantan aerodrom “Željava” kod Bihaća.

Odluku da “Karaš“ bude prikazan javnosti doneo je 2005. godine tadašnji Vrhovni savet odbrane Državne zajednice SCG, u vreme dok je ministar odbrane bio Prvoslav Davinić. Prema saznanjima našeg lista, međutim, etiketa “vojne tajne” ovom objektu vraćena je ubrzo posle raspada zajedničke države.

Docent na Fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić ukazuje da je ovaj prostor vojni značaj izgubio još početkom devedesetih, odlaskom oficira drugih nacionalnosti iz JNA.

- Među njima bile su starešine koje su poznavale ovaj objekat - objašnjava Dragišić. - Uz to, “Karaš“ je svoju vrednost izgubio i samim završetkom “hladnog” rata. Iz Strategije nacionalne bezbednosti Srbije, u kojoj su definisani izazovi i pretnje državi, ne postoji ništa što bi ukazalo da bi u mogućem savremenom sukobu mogao da bude na bilo koji način iskorišćen.

NERAZJAŠNJENO
OKOLNOSTI pod kojima su nastradali gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović i danas su pod teretom sumnje. Sudski postupak više od pet godina u fazi je pretkrivičnog postupka. Veštaci vojne komisije utvrdili su da su dvojica vojnika nastradali u međusobnom obračunu, dok su veštaci nezavisne komisije, koju je predvodio Božo Prelević, zaključili da je za njihovu smrt odgovorna treća osoba. Ovakav zaključak dalo je i superveštačenje u američkom FBI.

Podzemni objekat u blizini beogradske kasarne “Topčider” u središtu pažnje javnosti našao se posle tragične smrti dvojice gardista, Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića oktobra 2004. godine. Oni su nastradali stražareći ispred ulaza u sklonište, skriveno više od stotinu metara u utrobi zemlje. Njihova pogibija bila je dugo pod medijskom pažnjom, ali je i posle svega natkrivena velom tajne.

Kako su 2005. godine zabeležili objektivi novinarskih ekipa, troja drvena vrata prikrivaju ulaz u lavirint hodnika približne dužine jednog kilometra, koji se blago spuštaju u dubinu zemlje. Prostorije za rad i boravak najviših državnih i vojnih funkcionera, ambulante, kuhinje, toaleti i kupatila prostiru se na tri podzemna nivoa. “Karaš“ poseduje i luksuzne apartmane koji su u vreme izgradnje bili namenjeni predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu i njegovoj supruzi Jovanki.

Koliko je poznato, objekat ima sopstvena postrojenja za napajanje strujom, prečišćavanje vazduha i vode. Procenjuje se da u ratnim uslovima u njemu može da boravi i sedamdeset ljudi. Iako je izgradnja objekata završena još sedamdesetih godina, koliko je poznato, korišćen je samo jednom - za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. U njemu je, kako su mediji nagađali, boravio tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević.