DIANA Budisavljević, Austrijanka koja je od sigurne smrti iz logora NDH izbavila 12.000 srpske dece, uskoro će dobiti ulicu u Beogradu.

"Večernje novosti" će gradskoj Komisiji za imenovanje ulica i trgova predložiti da ime ove hrabre žene ponese jedna saobraćajnica u mirnom, možda i najlepšem novom naselju Beograda, Lisičjem potoku, u podnožju Dedinja.

Tamo se velelepne zgrade, iz čijih dvorišta puca pogled na pola grada, još vode pod "pomoćnim" adresama "prvi prilaz", "drugi prilaz", i čekaju na nove ulične table.

POČASTI
OSIM Beograda, po Diani bi uskoro mogle da se nazovu i ulice u Sisku, Kozarskoj Dubici, Banjaluci. Grupa građana iz Zagreba, u saradnji sa Srpskim narodnim većem, već je uputila predlog da se i u glavnom gradu Hrvatske postavi tabla sa njenim imenom.

Slobodan Stanimirović, predsednik Komisije za imenovanje ulica i trgova, kaže da je već prihvaćena inicijativa našeg lista da Diana Budisavljević dobije ulicu u prestonici. Njeno ime ušlo je, uz jednoglasnu podršku, u rezervni fond još pre nekoliko meseci.

- Komisija je odlučila da više ne mogu da se menjaju imena ulica u glavnom gradu, tako da samo neka saobraćajnica koja nema ime, ili je označena kao neki deo već postojeće ulice, može da dobije tablu s Dianinim imenom - objašnjava Stanimirović. - "Novosti", naravno, mogu sa konkretnim predlogom da nam se zvanično obrate, a mi ćemo na sledećem zasedanju da tu ideju uzmemo u razmatranje. Ukoliko bude prihvatljiva, ne postoji ni jedan problem da Diana Budisavljević dobije ulicu u Beogradu. Jer, ona to svakako zaslužuje.

FILMOVI
POSLE ćutanja dužeg od pola veka, za samo nekoliko meseci najavljena su čak dva filma o Dianinoj humanitarnoj akciji. Jedan će, igrani, pod radnim nazivom "Bezimena deca", snimati Tihomir Stanić, dok bi u Zagrebu trebalo da nastane dokumentarac. Režiraće ga Dana Budisavljević, daleka rođaka Dianinog supruga Julija.

Ovim će, posle punih 65 godina, biti ispravljena velika istorijska nepravda: da je heroinu, jednu od najvećih dobročiniteljki našeg naroda, koja je rizikovala sopstveni život za dobrobit srpskih mališana (stradalo je čak 11 njenih najbližih saradnika), potpuno prekrio zaborav. I u Srbiji, i u Bosni, i u Hrvatskoj.

Posle serije tekstova u "Novostima", u aprilu ove godine, ipak, skinuta je patina sa dela supruge uglednog predratnog zagrebačkog lekara, Srbina Julija Budisavljevića. Diana je iz ustaških logora smrti u Sisku, Staroj Gradiški, Jasenovcu, Lobor-gradu spasavala žene i decu, nejači pronalazila nove domove u Zagrebu, vodila urednu kartoteku, kako bi posle rata mališani bili vraćeni roditeljima.

O tome su, pre našeg feljtona, znali samo istoričari i poneki preživeli logoraš. Njeno ime nije se pominjalo ni u udžbenicima, o njoj nisu pisane knjige, niti snimani filmovi. Iako je bila u nemilosti ustaša, nove, komunističke vlasti su joj po oslobođenju 1945. zabranile da se bavi humanitarnim radom, i pobrinuli se i da se o njoj danas gotovo ništa i ne zna.