ŽIVOT je predivno čudo, zove se Dejana Bačko, živi u Bačkoj Palanci, 15-godišnjakinja je, Bog joj je uskratio ruke do ramena, ali istovremeno podario čudesan slikarski talenat. Većina darovitih umetnika slika rukom, a Dejana nogom, i to levom. Čudesno, poput Arsipe, samo što je grčka boginja mit, a Dejana je istinita priča o upornosti i nepresušnom optimizmu.
Udruženje iz Lihtenštajna VDMFR, koje okuplja i stipendijama podupire hiljade najdarovitijih umetnika iz celog sveta, sličnih Dejani, uvrstio je ovu učenicu osmog razreda bačkopalanačke OŠ „Sveti Sava“ među četvoro svojih najdarovitijih članova u Evropi.
Imala je svega devet godina kada je njen prvi rad „preslikan“ na poštansku markicu. Posle niza uspešnih izložbi po manjim gradovima Srbije i okruženja, krajem ovog meseca, Dejana će prikazati svoje radove Beograđanima, u galeriji RTS-a.
U ateljeu nastavnika slikanja Zlatka Tešana ona ima poseban tretman: stalak za platno postavljen je dovoljno nisko da ga, sedeći na podu, može dohvatiti kistom udenutim između palca i kažiprsta leve noge.
S osmehom koji retko iščili s njenog lica, Dejana po ulasku u atelje spretnim potezima nožnih prstiju odvezuje pertle, skida patike, pa obe sokne. Potom umeša na paleti prvu nijansu, povuče potez na platnu i otpočne svoju čaroliju koja svakodnevno traje po dva-tri sata.
- U poslednje vreme najčešće slikam patike, u svim bojama - kaže mlada slikarka, udubljena u još nedovršeno platno na kojem dominiraju ljubičaste patike. Beogradska izložba imaće naslov „Cipelići“.
Nastavnik Zlatko, akademski slikar, kaže da njegova učenica ima veliki talenat, širok dijapazon interesovanja, slika divne pejzaže i portrete. Patike simbolišu Dejaninu želju da jednom poseti velike svetske galerije u kojima će uživo videti platna omiljenog slikara Monea. Prethodno, planira da upiše Srednju umetničku školu „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, pa umetničku akademiju.
U OŠ „Sveti Sava“ Dejana je najomiljeniji i najpoznatiji đak zbog svog talenta, ali i zbog lakoće s kojom nosi svoj beleg, a ima ga jedina od 720 učenika.
Od prvog razreda Dejaninim drugarima prešlo je u naviku da njen specijalni radni sto sa ukošenom pločom prenose iz učionice u učionicu. Ritual je sličan onome u ateljeu, samo što u učionici Dejana sedi na stolici. Prethodno se izuva, i umesto kista, levom nogom iz torbe najpre vadi svesku, pa olovku.
Na času srpskog jezika Dejanin omiljeni nastavnik Predrag Vajagić najavljuje kontrolni zadatak i odmah biva zaglušen negodovanjem. Graja prerasta u odobravanje kada nastavnik saopštava da će čas trajati nešto kraće zbog novinara koji su došli zbog Dejane. Ivana Nenadić i Marina Milenković kažu da je Dejana prava heroina - svima je pokazala da nije važan spoljašnji izgled, već lepota duše i snaga volje.

“NOVOSTI“
DEJANini roditelji su razvedeni. Ona živi sa majkom Sandrom i mlađim bratom Davidom. Prvih šest godina svog života najradije bi izbrisala iz sećanja, baš kao i njena majka, koja je imala samo 19 godina kada su joj u porodilištu saopštili da je njena beba rođena bez ruku. Šokirana, ubrzo je potpisala papire za smeštaj deteta u dom na severu Bačke. Posle godinu i po rodila je sina, na Dejanu je neprestano mislila, ali je nije posećivala. Sve do pre devet godina kada je u „Novostima“ pročitala priču o humanitarnoj akciji za kupovinu proteze šestogodišnjoj devojčici.
- Videla sam sliku i srce mi je zamalo iskočilo iz grudi: to je moje dete! Otišli smo po nju i doveli je kući - s grčem se priseća Sandra.