SA jugozapada, zemlju nam pritiskaju Italija i Albanija, sa juga nastupaju Afrikanci i Grci. Odstupnicu nam je na istoku presekla Turska, pa Srbija - a najviše Šumadija i sever Kosova - nema kud. Podrhtava. Razloga za strah stanovništva, doduše, nema, pošto udari neće biti jaki.
Sve ovo nije politika, niti neka (buduća) teorija zavere, već - čista geologija. I razlog oko hiljadu zemljotresa, koliko svake godine u Srbiji zabeleži 18 stanica Republičkog seizmološkog zavoda. Od tog velikog broja, doduše, žitelji Srbije osete jedva četrdesetak, poput onog koji se pre nekoliko dana desio na Kosovu, kod Peći.
- Italija se rotira prema nama, a afrička ploča se podvlači pod evroazijsku i „razvlači“ Metohiju, Kosovo i čitav jug Srbije. S druge strane, Arabijsko poluostrvo pritiska Tursku, a ona „naleže“ na Karpate i Staru planinu. Kada taj prostor, koji je pod pritiskom, više ne može da izdrži istezanje, dogodi se zemljotres - slikovito objašnjava razloge podrhtavanja srpskog tla Slavica Radovanović, direktorka Republičkog seizmološkog zavoda, i brzo demantuje da „drmanje“ na Kosovu ima veze sa onim u Čileu i Japanu. - Nikakva priča o nekom „približavanju“ zemljotresa Srbiji ne stoji. U seizmološkom smislu, Pacifik i Balkan potpuno su različiti prostori.

PUKOTINE

ZEMLJOTRESI širom planete su, samo od Nove godine, odneli 250.000 života. Onaj na Haitiju bio je peti najsmrtonosniji u istoriji. Onaj u Čileu, sa svojih 8,8 stepeni po Rihteru - sedmi najjači od 1900. godine. Tresao se i turski Elazig, japanska ostrva Rijukju, pa Tajvan, Sumatra i Havaji... Ukupno devet potresa magnitude veće od 6 po Rihteru.
Umirujuća vest za Srbiju iz Seizmološkog zavoda na Tašmajdanu je što je „šestica“ i maksimalna jačina koja može da uzdrma srpsko tlo. U Vojvodini je, čak, stepen manje. A zemljotres jačine šest, na skali gospodina Čarlsa Rihtera, po ljude i nije toliko opasan...
- Ljudi na otvorenom bi bili bezbedni, a ne bi stradao nijedan objekat koji je zidan po savremenim pravilima. Na primer, zgrade od armiranih betona doživele bi tek milimetarske pukotine. To su slike koje nam dolaze iz Japana, na primer, gde građevine mirno stoje i na jačim udarima - navodi Slavica Radovanović. - Kod nas su zemljotresi nešto „dublji“, pa izgube ponešto snage dok energija dođe do površine. Ali, i kada bi postali plići, postojala bi opasnost samo po objekte koji nisu zidani po propisima, za kuće građene samo od cigle, ili za kulturno-istorijske spomenike...
Prostor koji je „najpogodniji“ za zemljotrese u Srbiji uglavnom obuhvata slabo naseljene oblasti u Šumadiji, ali i neke veće gradove, poput Čačka, Trstenika, Valjeva, Lazarevca...
- Sreća je što su to gradovi koji su se uglavnom razvijali u prošlom veku. U njima je ostalo malo loših objekata. Najjači zemljotres koji bi ih pogodio srušio bi, možda, pet odsto zgrada. A svako naše podsećanje, i sve seizmološke karte, služe kao upozorenja šta može da se desi, i uputstva kako treba da se gradi.

PREDVIĐANJA

POSLEDNJI zemljotres na Kosovu naši su stručnjaci, priča narod, „predvideli“. Jer, samo koji dan ranije, iz Republičkog seizmološkog zavoda stiglo je upozorenje da je seizmička aktivnost povećana, i da je moguć zemljotres na tlu Srbije.
- Seizmolozi ne „pogađaju“, iako bismo mi jako voleli sebi da pripišemo tu zaslugu. Ali, to ne može niko da uradi - uz osmeh kaže sagovornica „Novosti“. - Prognoza zemljotresa se ne daje na mesečnom, ili dnevnom nivou. Mi jesmo rekli „u narednih nekoliko godina“, a to što se zemljotres na Kosovu dogodio vrlo brzo, bila je puka slučajnost.
Baš je nemogućnost prognoziranja razlog što se od zemljotresa mnogi plaše. I postavljaju pitanje: kako to da nauka, pored svih skupocenih uređaja, nije uspela da napreduje dovoljno da predvidi razorne zemljotrese?
- Kratkoročna prognoza, jednostavno, nije u domenu mogućeg - jasna je direktorka Radovanović. - Neke jesu uspešno urađene, kada su evakuisani, na primer, neki gradovi u Kini, ali je na jednu dobru prognozu dolazilo desetak loših. Mi, jednostavno, analiziramo kako se seizmička aktivnost ranije dešavala, šta se dešava danas, i na osnovu toga prognoziramo šta se može dogoditi.

PRIMER L’AKVILE
ZEMLjOTRES jačine onog koji bi mogao da pogodi Srbiju, desio se prošle godine u italijanskom gradiću L’Akvila, kada je stradalo 307 ljudi. Ali, naš sigurno ne bi bio toliko razoran.
- On je bio jak i „plitak“, a svi naši jaki zemljotresi bili su na dubini od deset do 20 kilometara: i Rudnik, i Svilajnac, pa skoro i Kopaonik, koji se dogodio na dubini od osam kilometara.

CRNA GORA I CUNAMI
NISAM sigurna da će se crnogorske kolege složiti sa mnom, ali Crnu Goru, po mom mišljenju, u bliskoj budućnosti neće zadesiti nikakav jak zemljotres - ubeđena je Slavica Radovanović. - Jer, ti zemljotresi na obali Jadrana su deo vlike zone u kojoj se jaki potresi događaju na dosta dugačkom prostoru, od Drača do Trogira. Crnogorci ne treba da strepe ni od cunamija, koji bi se mogao dogoditi jedino posle nekog zemljotresa kod Mesine, na Sicilija. Ali, i taj bi talas bio manji od jednog metra.