Prošlog septembra pošla sam u vrtić, ali ne sviđa mi se tamo. Nemam nijednu drugaricu. Deca me ne vole, drugačija sam.
Ovako na tečnom srpskom priča J. H., četvorogodišnja Kineskinja iz Jagodine. Rođena je u Srbiji, samo jednom je sa mamom i tatom posetila zemlju predaka. Njeni roditelji su među mnogobrojnim kineskim državljanima koji se u Srbiji bave trgovinom. Imaju prodavnicu u Jagodini. Ova devojčica je među malobrojnim Kineščićima koji pohađaju naše vrtiće i škole.
Sličnu priču smo čuli i od Kineza koji rade u beogradskom Bloku 70. Iako im se deca rađaju u Srbiji, uglavnom ih pre vrtića ili škole šalju kući. Razlozi su velika kulturološka razlika, odbijanje sredine, komplikovana srpska gramatika i nastava, ali i želja da im deca završavaju tradicionalne kineske škole.
Tako je kineska populacija očigledno pustila korenje u Srbiji - ali plitko!
Procenjuje se da u našoj zemlji živi čak 50.000 Kineza. Dolaze u našu zemlju od sredine devedesetih. Nekoliko generacija već je stasalo ovde. Ipak, nemaju poverenja u naš obrazovni sistem.
U leskovačkoj OŠ „Josif Kostić“ kažu da u gradu ima mnogo doseljenika sa Dalekog istoka, ali nijedno dete sa tih prostora ne obrazuje se u ovoj i ostalim školama. Pre dve godine upisan je jedan učenik, ali mu je bilo teško da se prilagodi, pa su ga roditelji ispisali i poslali na školovanje u otadžbinu.
U novobeogradskim vrtićima svakodnevno se igra samo troje mališana čiji su roditelji Kinezi.
- U zabavištu „Istok“ se za školu priprema jedna devojčica, dok ih u vrtiću „Srna“ ima još dvoje - kaže Maja Stefanović, direktorka predškolske ustanove „11. april“ na Novom Beogradu. - U početku im je bilo teško da se prilagode, ali vremenom su se navikli i sada se odlično snalaze.
Prvi slučaj sahranjivanja posmrtnih ostataka kineskog državljanina na nekom od beogradskih grobalja zabeležen je tek prošle godine. Ostali njegovi zemljaci koji su preminuli u našoj zemlji kremirani su u Beogradu, a njihove urne poslate u Kinu.
- U 2007. godini na teritoriji Srbije preminuo je jedan građanin NR Kine - kaže Dragan Baltovski, direktor JKP „Pogrebne usluge“. - Preminuli je iz Sremske Mitrovice transportovan za Beograd, kremiran i urna je odneta za Kinu. Naredne godine umrlo ih je još troje - u Kragujevcu, Nišu i Beogradu. Svi su kremirani. Prošle godine jedan preminuli je kremiran, a drugi sahranjen na beogradskom groblju Zbeg. Od 2003. godine u svega dva slučaja obavljen je transport tela pokojnika za Kinu.
Princip prenosa posmrtnih ostataka za Kinu je identičan prenosu urni - dokumentaciju o posedovanju grobnog mesta za sahranu ili garanciju da je obezbeđeno mesto za sahranu dostavlja ambasada Kine.

POSETE NA TRI MESECA
KINESKE mališane rođene u Srbiji uglavnom čuvaju bebisiterke. Kada stasaju za školu, roditelji ih vode u otadžbinu, jer smatraju da im je neophodno klasično kinesko obrazovanje. Tamo ih čuva rodbina - babe i dede, a mame i tate ih obilaze svaka tri do četiri meseca kada idu po robu.

DRŽAVLJANSTVO
NIJEDAN Kinez u Srbiji nema naše državljanstvo. Pošto im nije dozvoljeno da imaju dva, nikad i ne zatraže srpsko. Smatraju da bi se na taj način odrekli sopstvenog identiteta.