UMETNIČKI legat se ne odbija nigde osim u Somboru, gradu darovitih slikara. Neko je utvrdio da je u ovoj varoši na severu Bačke u svakom trenutku moguće pobrojati barem 50 slikara. Na vrhu liste, zna se - Milan Konjović i Sava i Dragan Stojkov. Ali, Somborci kao da nisu sasvim svesni te umetničke privilegije.
Dok je Konjoviću još 1966. pošlo za rukom da svom rodnom gradu daruje galeriju sa svojim imenom u kojoj je više od 1.000 njegovih slika miljenica, otac i sin Stojkov, u sličnom pokušaju, već pet godina nailaze na nepremostive prepreke.
Uprkos ugovoru koji je sa Stojkovljevima 16. januara 2004. sklopio tadašnji predsednik Skupštine opštine Jovan Vujičić i jednoglasnoj, u tri navrata potvrđenoj, odluci gradskog parlamenta, galerija Stojkova u Grašalkovićevoj palati u centru grada ne samo da još nije zaživela, već je u nju gradska vlast, bez objašnjenja, nedavno uselila gradska javna preduzeća i NVO.
- Nemam dovoljno reči kojima bih iskazao svoje nezadovoljstvo, osećam se posramljeno. Ništa ne tražimo od svog grada, naprotiv, želimo da mu darujemo 1.000 slika čija vrednost prelazi milion evra - rezigniran je Sava Stojkov, na čijim slikama još žive stari vojvođanski salaši i nahereni đermovi.
Ugovorom se Sombor (“poklonoprimac”) obavezao da će dvojici velikih umetnika ustupiti stari deo palate Grašalković u čijem bi donjem delu, na oko 700 kvadrata, bile smeštene Draganove, a na spratu Savine slike. A sve to bilo bi na svega dvadeseak metara od čuvenog Konjovićevog zdanja, koje, kao znamenitost, posećuju turisti i mnogobrojne ekskurzije.
- Zamislili smo da ovo bude živa galerija u kojoj bi se, osim izložbi i gostovanja vrhunskih slikara, održavali i koncerti i književne večeri. Ali, izgleda, ništa od toga - rezigniran je i Dragan Stojkov.
U proteklih pet godina, od potpisivanja ugovora o galeriji pa do do danas, u Somboru su se menjali jedino gradonačelnici. Prve dve godine trajao je spor sa bivšim vlasnikom palate, preduzećem “Prehrana”, naredne dve vlast je ignorisala ovu temu, a prvi konkretan, ali ironičan potez povukao je gradonačelnik Jović, uselivši u palatu nekoliko nevladinih organizacija i javnih preduzeća.
- Skupštinska odluka za nas je obavezujuća, a jedini problem su finansije, jer su za adaptiranje palate potrebna velika sredstva - rekao je za “Novosti” Jović, ne precizirajući sumu za adaptaciju, ali s obećanjem da su novi stanari tu samo privremeno, da spreče dalje propadanje palate, i samo dok se ne sakupi novac za rekonstrukciju palate i otvaranje Galerije “Stojkov”. Kada?
- Možda već naredne godine - kaže Jović, podsećajući na aktuelnu krizu i na činjenicu da somborski budžet ne prelazi 1,6 milijardi dinara. Adaptiranje palate u ovom kriznom vremenu “pojelo bi” petinu budžeta. Trebalo je, dakle, latiti se posla pre pet godina, čim je ugovor potpisan.

PONUDA IZ APATINA
Kako se ova somborska bruka nadaleko pročula, Stojkovljevima je stigla ponuda iz susednog Apatina i 100 kilometara udaljenog Novog Sada, da tamo otvore svoju galeriju. Budu li dvojica umetnika prihvatila jednu od te dve ponude, somborskim šorom u narednih 100 godina kotrljaće se neslavna anegdota o malom zelenom gradu koji, za razliku od celog sveta, nije umeo da ceni dvojicu znamenitih sugrađana.

ZBIRKA OD 1.000 SLIKA
Ugovorom koji je još na snazi, precizirano je da Sava Stojkov svom gradu neopozivo pokloni zbirku svojih radova koja sadrži 250 ulja, 50 grafika, 100 akvarela i 300 crteža, a njegov sin Dragan, akademski slikar, u svetu hiperrealista prepoznatljiv po motivima jabuka i oblutaka, daruje po 100 ulja na platnu, crteža i akvarela. Svih 1.000 slika činile bi Galeriju “Stojkov”.