Kao i svi đaci, čitao sam Žila Verna i mislio da je to fantazija o avanturama "20.000 milja pod morem" ili "Put u središte Zemlje". Ali, kada sam počeo da razmišljam o putovanju u kosmos, 1968. godine tokom leta "Apolo 8", prve misije koja je napravila nekoliko krugova oko Meseca, bio sam uveren u uspeh. Programu "Apolo" pridružio sam se u februaru 1962. godine, kada je preduzeće "North American Aviation", u kom sam radio, dobilo ugovor za konstrukciju i gradnju matičnog broda svemirske letelice. Počeo sam kao inženjer, nastavio kao menadžer i napredovao u programu "Apolo".
Ovako danas govori Milojko Majk Vučelić, konstruktor svemirskog broda koji je ljude odveo na Mesec. Vučelić, sa suprugom Inge i dva sina Aleksandrom, Nikolom i petoro unučadi živi u Mansfildu, država Ohajo. I kako reče, priprema se za proslavu 40. godišnjice leta "Apola 11".
Za "Novosti" ekskluzivno objašnjava kako je Amerikance poslao na Mesec.
- Moj prvi zadatak u svemirskom centru u Kaliforniji bio je da odredim glavne konstruktivne parametre svemirske letelice, tako da može da bude prikladna za oba koncepta sletanja na Mesec. Prvi je koncept bio direktno sletanje svemirske letelice, a drugi je bio spajanje u mesečevoj orbiti sa lunarnim modulom sa ljudskom posadom. Ja sam uradio tri konstrukcije "Apola 11" i izabrana je ova druga varijanta. Džon Kenedi, predsednik SAD je lično motivisao naš tim da Amerikanci slete na Mesec pre kraja 1969. godine - kaže Milojko Vučelić.
Istorijskog dana 16. jula 1969. godine, kada je "Apolo 11" lansiran iz Kejp Kenedija na Floridi inžinjer Vučelić je, kaže, sedeo uz glavnog kontrolora vasionskog leta Džena Kranza.
- Teško je opisati naše raspoloženje kad se modul "Orao" spustio na površinu Meseca. Najveću radost osetili smo kad su pipci na stajnom trapu modula dotakli površinu Meseca. Džen Kranz je rekao: "Nemoguće, mi smo dole, na Mesecu?" Odgovorio sam: "Nemoguće, to je bio naš cilj". Radili smo u dve smene po 12 sati, a ponekad i po 16 sati - seća se Milojko Majk Vučelić.
Svi američki mediji pre i posle misije tvrdili su kako Majk Vučelić neće nikada biti poznat kao kosmonauti Nil Armstrong, Majkl Kolins i Baz Oldrin koji su sleteli na zemljin satelit. Vučelić otkriva da su se sami astronauti potrudili da tako ne bude:
- Dok je Kolins kružio oko Meseca razmišljao je šta da radi ako se Armstrong i Oldrin ne vrate. Napisao je: 'Svemirski brod broj 107 pod nazivom "Apolo 11" je najbolji svemirski brod koji je sagrađen i Bog ga blagoslovio". Zatim se potpisao. Kad se vratio, poklonio nam je taj napis kao veliko priznanje nama. Uramio sam to kao sliku i ona visi u mojoj kancelariji - pokazuje nam Majk Vučelić taj istorijski suvenir.
U timu Apolo 11" bilo je nekoliko naših inženjera, Slavoljub Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i Dejvid Vujić, koji su formirali društvo "ćelavih orlova". Posle uspešne misije napravili su žurku u Kaliforniji, otkriva nam Vučelić. A onda je njegovo ime stiglo i do Josipa Broza.
- Tito je već čuo za mene od Franka Bormana, astronauta misije "Apolo 8". Borman je posetio tadašnju Jugoslaviju i Tita, koji ga je pitao "Zar se niste bojali toga leta oko Meseca?" Borman mu je odgovorio: "Ma kakvi, vaš Majk Vučelić je bio glavni i brinuo je sa Zemlje o meni". Tito me je posle primio na izložbi "Apolo 11", jer je želeo da iz prve ruke čuje priču o razvoju programa osvajanja Meseca - kaže Vučelić.
I dodaje:
- Danas mogu da kažem, ja sam posalo Amerikance na Mesec - rekao je za "Novosti" Milojko Majk Vučelić, čovek koji je konstruisao svemirske brodove za let na Mesec.

SRBIN IZ KOLAŠINA
Milojko Majk Vučelić je rođen 1930. godine u Garešnici. Vodi poreklo od porodice Vučelića iz Kolašina, koji su pre 200 godina prešli u selo Dubrave kod Ogulina. Diplomirao je 1954. mašinstvo u Zagrebu, a kao mladi inženjer zaposlio u fabrici "Mercedesa" u Nemačkoj. Na poziv rođaka 1956. godine odlazi u SAD, gde prvo radi na konstrukcijama malih aviona, a zatim na četiri generacije svemirskog programa "Apolo". Njegov pradeda Rafael Vučelić je kao oficir slunjske pukovnije od cara Franje Josifa dobio plemićku titulu. Majk Vučelić je dobio Medalju slobode od američkog predsednika Lindona Džonsona.

ASTRONAUTI
- Armstrong je bio vrlo snažna osoba, dobar pilot, izvrstan inženjer i vrlo skroman čovek. Sreo sam ga zadnji put 2008. u San Dijegu na proslavi 40. godišnjice misije "Apolo 8". Kad su mu rekli da je astronaut, pobunio se i rekao: 'Ne, ja sam inženjer'. Za razliku od Nila, koji je skroman čovek, Oldrin je uživao u slavi poput filmskog glumca. Imao je zato velike psihičke probleme sa alkoholizmom - otkriva Majk Vučelić.