ČIM smo stupili na travu životinjske farme u selu Đurđevo kod Kovilja, pritrčao nam je mali žuti pas slomljene šape i počeo žestoko da laje. Pridružilo mu se još desetak pasa, pa se lavež časkom pretvorio u veliku larmu.
- Dobro došli u azil za ugrožene životinje, u kome njih lečimo, a ljude oslobađamo straha. U gostima imamo grupu đaka, koji prvi put vide srndaća, lisicu i magarca - rekla nam je Monika Brukner, vlasnica neobične farme.
Ovo sklonište za ugrožene životinje izgrađeno je na seoskoj deponiji i napuštenom salašu porodice Puškaš. Prostire se na dva hektara. Farma liči na mali zoovrt, sa mnogo staništa okićenih cvećem i ukrasnim drvećem.
- Kada sam došla u Vojvodinu, pre dve i po decenije, bila sam razočarana saznanjem da se ljudi vrlo loše odnose prema životinjama. Gledala sam kako tuku i ubijaju pse, ali i zlostavljaju konje. Počela sam 1986. da sakupljam takve životinje po selu, dovodim na ovaj salaš i brinem o njima. Danas ovde imamo 230 životinja - objašnjava gospođa Monika.
U azilu je 118 pasa, 27 konja, ponija, magaraca, ptica i još stotinu drugih životinja, kojima je gospođa Monika spasla živote. Pastuv Šajin i kobila Nimfa umesto u klanicu dovedeni su na farmu da žive svoje pozne konjske dane. Poslednji je u azil stigao odbačeni psić Baci iz Beograda. Životinje pored imena imaju i svoje štale, kuće i male dvorce.
- Spasle smo i dve divlje lisice. Njih je gospođa Monika otela lovcima koji su ih ukrali u šumi kao mladunce, da bi kod kuće na njima vežbali pse. Malena je umrla od starosti, a lija Smoli često spava na krevetu gospođe Monike. Izlazi noću napolje da izaziva pse da je jure i onda im klisne natrag u kuću - priča nam domaćica Nada dogodovštine sa farme.
I srndaći Mića i Bambi su bili kidnapovani kao mladunci, ali ih je gospođa Monika spasla. Mića je umro od rane na glavi. A Bambi samuje u debelom hladu javora. To je divlja životinja, koju gospođa Monika namerava naredne nedelje da pusti na slobodu. Tužnu sudbinu su imali hrt Pančo i svinja Mila. Psa su vlasnici bacili posle sajma u Budimpešti, jer nije osvojio nijednu medalju. A svinju su ostarele gazde ostavile zaključanu u oboru da crkne od gladi.
- U Srbiji vlada teror nad životinjama, jer su mučene glađu, zlostavljane batinama i ostavljane ranjene da umru. Pse lutalice seljaci ubijaju. Psi zato ovde zaziru od ljudi - razočarana je Monika Brukner.
I prase Đorđe iz Novog Sada, koje voli da igra fudbal, bi uginulo da nije doneto na farmu. O životinjama brine desetak zaposlenih ljudi. A gospođa Monika Brukner, koja ovde živi, veći deo svojih primanja ulaže u farmu.
Kako kaže domaćica Nada, da bi se ovo stado spasenih nahranilo, potrebno je po 6.000 bala sena i slame, deset tona kukuruza, dve tone suve hrane, po kamion mesa i hleba. Trava se ne kosi, da bi konji, magarci, svinje, ovce, koze i krave mogli da pasu. Voda teče iz izvora, pa iz malih jezera piju zajedno i guske, paun i psi.
Životinje koje borave u ovom azilu privlače divljač, pa su se oko farme pojavili zečevi, zmije, kornjače, žabe, lisice, rakuni, sokolovi, sove, jeleni, čak i vukovi.
- U Đurđevu se tako stvorio jedan veliki prirodni park životinja, koji se stalno i uvećava. Odlučili smo da uzmemo mlade vukove, od ljudi koji ne mogu više da ih hrane, pa će naša eko-zajednica biti još bogatija - otkrila nam je Monika Brukner.

PSEĆA GARDA
- Životinje na farmi se divno slažu, jer svaka ovde ima svoje mesto. Psi su gospodari ovog prostora. Kontrolišu ostale životinje i goste. I imaju svoju „gardu“, koja čuva moju kuću. Komandant je kuja Lajka, Žuća je glavni čuvar kapije. A vučjak Nera štiti gicu Đorđa da ga terijer Bea ne ujede - kaže Monika Brukner.

NAŠA ŠVAJCARKINJA
Gospođa Monika Brukner je antropolog iz Bazela. U Srbiju je došla da se uda za akademika Bogdana Bruknera. Imala je nameru da kratko radi u svojoj struci na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i da se sa suprugom vrati u Švajcarsku. Život je hteo da Monika Brukner ostane u Vojvodini. Zato danas kaže:
- Ja sam malo Švajcarkinja, a malo više Srpkinja!