NEKADA su Josipu Brozu ključevi srpskih gradova stizali češće nego dopisnice sa pesmama „pionira malenih“. Nije bilo ni zaseoka čije se rukovodstvo ne bi dosetilo da Titu oda počast i poželi da ga nazove svojim sugrađaninom. Iako je maršal na onaj svet odneo i ovakve titule, njegovu je slavu u Srbiji, s početka 21. veka, ipak, dostigao - Vladimir Putin.
Jer, ruski premijer je za poslednjih godinu i po postao počasni žitelj 11 srpskih gradova. Uz neizbežnog Broza, rezervisano mesto u istoriji četiri opštine i dalje ima i - Slobodan Milošević.
„Putinomanija“ je počela krajem 2007, kada je najmoćniji ruski političar postao stanovnik Sombora, Vrnjačke Banje, Raške, Apatina i Vrbasa. A da to, ponekad, nije ni znao. Požarevac je samo za njega (i tadašnjeg ambasadora Aleksejeva) uveo ovo priznanje. Putina su potom prisvojili i Novi Sad, Ljubovija, Odžaci i Svilajnac. Nedavno su i odbornici u Loznici složno glasali za Vladimira Vladimiroviča, a povelja je ambasadoru Konuzinu uručena ove nedelje.
- Vladimiru Putinu se zvanje počasnog građanina dodeljuje kao izraz zahvalnosti na ličnom i doprinosu Rusije poštovanju međunarodnog prava i očuvanju celovitosti Srbije - kaže se u obrazloženju.
OVA titula u Srbiji se nekada dodeljivala retko. Beograd je, tako, jednoglasno proglasio Nelsona Mandelu za počasnog građanina 15. maja 2007. godine. Pre njega, poslednji koji je poneo to zvanje bio je socijalistički predsednik Tanzanije Džulijus Njerere, pre ravno 24 godine.
Prestonica ima i najviše počasnih žitelja - čak 23. Prate je samo Subotica sa 15, Novi Sad sa 10, i Svilajnac i Zrenjanin sa po osam dodeljenih „ključeva grada“.
Prvi među „Beograđanima“, kako je i red, bio je baš Broz. Doduše, mimo svakog - pa i pravnog - reda: Tito, njegov saborac Peko Dapčević i maršal Fjodor Tolbuhin dobili su priznanje na budući omladinski praznik, 25. maj 1947. godine - punih sedam leta pre nego što će Skupština grada i zvanično uvesti ovo zvanje.
Predstavnici naroda u Starom dvoru kasnije su koristili priliku da svakom visokom stranom državniku koji bi posetio SFRJ „utrape“ i - plaketu. A uglavnom smo poštovali „nesvrstane“. Tako su tu car Etiopije Hajle Selasije, premijer Indije Džavaharlal Nehru, predsednik Egipta Gamal Abdel Naser, pa kralj Kambodže Narodom Sihanuk i prvi čovek Tunisa Habib Burgiba.
Jedini „zapadni“ političar sa ovim priznanjem bio je Fransoa Miteran, predsednik Francuske, a „omaklo“ nam se da počastimo i neke čiji je odnos prema svojim građanima bio, u najmanju ruku, neljudski, poput Kim Il Sunga i Nikolae Čaušeskua.
A ŠTA kad se Srbi pokaju? Zoran Alimpić, bivši predsednik Skupštine grada Beograda, koji je bio na njenom čelu kada je Mandela dobio počast, kaže da gradska Odluka o zvanju počasnog građanina uopšte ne predviđa i njegovo oduzimanje.
- Po pravnoj analogiji, kako se nešto daje, tako se i oduzima - objašnjava Alimpić. - Pretpostavljam da bi neko mogao da pokrene inicijativu, a da onda to prođe veće i Skupštinu grada.
Možda je kraj života proveo u Sheveningenu, ali Slobodan Milošević je imao još nekoliko „rezervnih“ gradova. Od sredine devedesetih bio je počasni građanin Prijepolja, Vranja, Svilajnca i Bujanovca. U „Bidžinom gradu“ društvo su mu pravili i bivši predsednik SRJ Zoran Lilić i general Nebojša Pavković, a u Bujanovcu - supruga Mirjana Marković. Ipak, čelnica Jugoslovenske levice ostala je bez ove „titule“ 2002. godine.
Među počasnim građanima je sve više i umetnika. Emir Kusturica je postao jedini počasni Užičanin. Počasni građanin Negotina je muzičar Luis, dok je Goran Bregović jedino priznanje ove vrste „zadužio“ u - Tirani.

HUMANITARCI U NIŠU
SVE svoje počasne građane Niš je dobio posle 2000. godine. Na spisku se nalaze Kirijaki Panajotidu i Haralampije i Džoana Anastasiju iz humanitarne organizacije „Bendžamin“, koji su to zvanje dobili zbog dopremanja humanitarne pomoći tokom i posle NATO bombardovanja Srbije. Počasnim građaninom Niša proglašeni su i Dimitris Ksenitelis, bivši grčki konzul u Nišu, kao i Hans Ola Urstad, bivši ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji.

PRIJEPOLJE: ODBIJEN DIVAC
VLADE Divac, legendarni košarkaški as, rodom iz Prijepolja, početkom juna je predložen za počasnog građanina Prijepolja, ali je koalicija na vlasti odbila predlog opozicione SDA.

SUBOTICA: GLUMCI I KNJIŽEVNICI
ZVANJE počasnog građanina Subotice od prošle godine nose Bela Duranci, istoričar umetnosti, i Jožef Mioč, sveštenik. Ranije su priznanje dobili književnici Boško Krstić, Sava Babić i Lazar Merković, bivši gradonačelnici Đerđ Sorad i Jožef Kasa, muzičar Kornelije - Bata Kovač, genetičar dr Vasa Isakov, sportista Josip Gabrić, glumci Laslo Pataki, Margita Karma i Geza Kopunović, velečasni dr Andrija Kopilović, dirigent Gabrijela Egete, stomatolog Laslo Tot Bagi, profesor Josip Buljovčić.

ZRENJANIN: DEDA AVRAM
na spisku počasnih građana Zrenjanina su mađarski književnik Jokai Mor, naučnik Mihajlo Pupin, francuski političar Eduar Erio, ministar vojni Kraljevine Jugoslavije Petar Živković i njegov premijer Milan Stojadinović, pa Tito, narodni heroj Jovan Veselinov Žarko i Dragoslav Avramović.

NOVI SAD: MIHA I MONIKA
POSLEDNJI koji je dobio ključeve Novog Sada je Efraim Zurof, direktor Centra „Simon Vizental“. Uz njega i Putina, titulu nosi fudbaler Siniša Mihajlović, Monika Seleš, Mikis Teodorakis, Hanelore Lamhe, Josip Vidmar, Vjačeslav Mihajlovič Klikov, Alberto Salavato, Piter i Dijana Bekli.