OTADŽBINA, kralj i đeneral Draža, bile su tri svetinje Nikole Kalabića, komandanta Gorske garde Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu.
Ovako, najkraće, kazuju jedini direktni potomci Nikole Kalabića, predratnog šefa geodetske uprave u Valjevu - unuka Vesna Dragojević (52) i njene ćerke, a njegove praunuke Jelena (32), bliznakinje Snežana (28) i Ivana (28), koje, kažu, nastoje da sa svog pretka skinu epitete izdajnika i narodnog neprijatelja. One danas žive u kući koja je nekad pripadala Kalabiću, okružene uglavnom bolnim i turobnim uspomenama.
- Komunisti su mom dedi pripisali najtežu moguću ljagu, da je navodno izdao Dražu, čiji je prvi saradnik bio. Nikola je bio izuzetno pošten, pravičan, ali prek čovek. Držao je do svoje reči, zakletve kralju i otadžbini i sigurno nikad ne bi sklopio neki sporazum sa komunistima, koji su mu streljali maloletnog sina Milana - kaže Vesna Dragojević.
Suznih očiju, uz duboke uzdahe, čvrsto stežući zlatan sat i kokardu koje su ostale jedina uspomena od dede, Vesna se priseća kakve muke su preživljavale njena majka Mirjana, ćerka Nikole Kalabića, njena baka Borka, supruga komandanta Gorske garde i njegova sestra Angelina. Odmah posle dolaska komunista na vlast, Borka je izgubila posao u valjevskoj geodetskoj upravi.
- Živele su u nemaštini, jedva su sastavljale kraj s krajem. Baka dugo nije mogla da se zaposli, komunistička vlast ograničila joj je kretanje. Iako geometar, naposletku je bila običan radnik u valjevskoj štampariji - kaže Vesna. - Moju majku, zato što je ćerka Nikole Kalabića, svakodnevno su na ulici tukle i maltretirale partizanke, nije mogla da se upiše u školu, koju je, na kraju, uspela vanredno da završi. I ona je dugo čekala da dobije posao. Kad god je htela da se zaposli, usledilo je pitanje: “Znaš li ti čija si ćerka?”
Vesna i njene ćerke nadaju se da će, zahvaljujući zakonu o rehabilitaciji, najzad uspeti da dođu do prave istine o Nikolinoj sudbini. Supruga Borka videla ga je poslednji put novembra 1945. godine. Ona, vele, više od pola veka ni reč nije progovorila o suprugu, iz straha da se deci nešto ne dogodi. Sve tajne odnela je u grob.
- Nikoli nikad nije suđeno. Ne postoji presuda u vezi s njegovom ulogom u Drugom svetskom ratu - kaže Kalabićeva praunuka Jelena Đuranović. - To, međutim, komunističkoj vlasti nije smetalo da mu, kao narodnom neprijatelju, oduzme 30 ari zemlje na Divčibarama i da u njegovu porodičnu kuću posle rata useli svoje simpatizere.
Unuka i praunuke Nikole Kalabića ističu da im smeta i što ga je komunistička propaganda prikazala kao bahatog i prostog čoveka, gibaničara i pijanduru.
- Baka je pričala da ga je možda dva puta videla pripitog - kaže Vesna. - Bio je gospodin, 1941. godine vozio je američki “bjuik”, imao veliku biblioteku... Obratili smo se arhivima Vojske Srbije i BIA, nadamo se da će biti pronađen bilo kakav dokumenat o Nikoli. Za nas, on će biti rehabilitovan kad bude javno rečeno da nije izdao Dražu Mihailovića.

RODOM POTIČE IZ BOSNE
KALABIĆ je rođen 1906. godine u Podnovlju kod Dervente, na severu Bosne. Kad je počeo Drugi svetski rat, u leto 1941. godine otišao je na Ravnu goru i priključio se pokretu Draže Mihailovića. Postao je komandir prateće čete pukovnika Draže Mihailovića, a od novembra 1941. godine Kalabić je bio komandir Gorske garde njegovog veličanstva Petra drugog Karađorđevića.

NEKOLIKO VERZIJA POGIBIJE
O TOME kako je skončao Nikola Kalabić postoji nekoliko neproverenih verzija. Po jednoj, poginuo je u klisuri reke Gradac u blizini Valjeva, u januaru 1946. godine, gde ga je Ozna opkolila. Mnogo godina potom, pronađena je njegova ratna torba od koje se nije razdvajao, u kojoj su bile fotografije dece, a pisani dokumenti bili su nečitljivi i uništeni.