PROŠLO je 65 godina od drugog zasedanja AVNOJ-a, a u Hrvatskoj, daleko od očiju javnosti, i dalje žive autori pesama iz NOB-a, koje su ušle u svačije uho i za koje se mislilo da su narodne: Oskar Danon, koji se partizanima priključio 1941, s mesta šefa dirigenta Sarajevske filharmonije, Desanka Čuić-Kačar, autorka pesme "Na Kordunu grob do groba"...
Kada je pisao pesmu "Uz maršala Tita", Oskar Danon verovatno nije ni sanjao da će njegov partizanski evergrin, kompozicija iz borbene kolone, doživeti čak i džez obrade. Danon danas ima 95 godina, živi u starom delu Baške na Krku, u kući iz koje puca fantastični pogled na Velebit, i razmišlja o novim poslovnim poduhvatima.
- Ako je marksistička literatura danas opet u trendu - šali se Danon - možda ne bi bilo loše pustiti u prodaju i neku novu kompilaciju najpopularnijih revolucionarnih i partizanskih pesama.
- Na moje melodije u raznim krajevima pisali su se razni tekstovi - priča danas Danon. - Najpopularnije su one pesme koje sam napisao prema stihovima Vladimira Nazora. "Uz maršala Tita" prvi put smo izveli 1943. na zasedanju AVNOJ-a u Jajcu i pevala je cela dvorana.
Danon je i nakon rata nastavio da se druži s elitom - da sa Titom odlazi na premijere, igra tenis s generalom JNA Franjom Tuđmanom u Beogradu...
Desanka Čuić-Kačar, autorka jedne od najpopularnijih partizanskih pesama iz ličkog kraja "Na Kordunu grob do groba", iako iza sebe ima oko 60 pesama, i danas je, u 82. godini, čak i za književne edicije pesama iz NOB-a bezimena junakinja. Njena slavna pesma o Srbima koji beže pred ustaškim nožem većinom se navodi kao narodna.
Po završetku rata, koji je provela u partizanima, Desanka se zaposlila u Zagrebu, u telefonskoj centrali u Grafičkom zavodu Hrvatske.
- Svuda se i dalje pevala moja pesma, u školi su je učila deca, a meni je žao što nisam zaštitila autorska prava. Bila sam ratni vojni invalid iz Drugog svetskog rata, ali Hrvatska mi je skinula i invalidninu i vojnu penziju, pa sam se godinu dana izdržavala tako što sam plela kape za hrvatsku vojsku. Sada sam u Lici - govori Desanka, koja zimu provodi kod sina u Senju.
Njena kuća u rodnom selu Krčevina 1995. je zapaljena, a sa njom i mnogi stihovi i fotografije iz partizanskih dana.

ROMANIJA
JEDNA od najpopularnijih i najstarijih partizanskih narodnih pesama, i u mnogo varijanti, jeste pesma "Ide Tito preko Romanije". Prvi zapis napravio je 1942. godine Oskar Danon. U zimu 1942. godine, nekoliko meseci posle Titovog boravka u Srednjem, nastaje novi tekst, pod nazivom: "Veseli se, goro Romanijo". Ta varijanta ostala je da živi kao narodna partizanska pesma romanijskog kraja.

Nazor i Danon
UZ MARŠALA TITA
Uz maršala Tita,
Junačkoga sina,
Nas neće ni pakao smest’!
Mi dižemo čelo,
Mi kročimo smelo
I čvrsto stiskamo pest!
Rod prastari mi smo,
A Goti mi nismo:
Slovenstva smo drevnoga čest.
Ko drukčije kaže,
Kleveće i laže,
Osjetit’ našu će pest!...

Desanka Čuić-Kačar
NA KORDUNU GROB DO GROBA
Na Kordunu grob do groba
Traži majka sina svoga.
Našla ga je, na grob klekla
I ovako sinu rekla:
O, moj sine radost moja
Gde počiva mladost tvoja?
Otac plače, majka cvili
Otvori se grobe mili.
Grobac se je otvorio.
Sin je majci govorio:
"Ne plač mila majko moja
Teška mi je suza tvoja.
Teža mi je suza tvoja
nego crna zemlja moja.
Ajde majko domu svome
Ne dolazi grobu mome..."