BARSELONA
OD STALNOG DOPISNIKA

NA lokalnom putu od Visnara prema Alafakaru, u okolini Granade, jedna maslina je drugačija, bar po značaju ako ne po izgledu, od drugih. Ispod nje je, u zajedničkoj grobnici zajedno sa još trojicom sapatnika, sahranjen Federiko Garsija Lorka (1898-1936), jedan od najčuvenijih španskih pesnika. Jedna ploča pokazuje tačno mesto zajedničke humke i takođe podseća na sve žrtve španskog građanskog rata. Uz Lorku su sahranjeni učitelj Disokoro Galindo Gonsales i lokalne radničke vođe Fransisko Galadi Melgar i Hoakin Arkoljas Kabesas. Porodice ove trojice želele bi da se zajednička humka otvori, posmrtni ostaci odvoje i svako zasebno sahrani, ali familija slavnog pesnika ne želi da se bilo šta dira, a bez njene saglasnosti nije moguće bilo šta uraditi...
Ovako je počinjala reportaža objavljena u “Novostima” u decembru prošle godine. Povod za podsećanje na Lorku i njegovu tragičnu sudbinu jeste izmena okolnosti, odnosno pristanak njegove porodice da tela, konačno, budu ekshumirana.
Do promene stava došlo je posle inicijative istražnog sudije Grazona da se identifikuje što više žrtava građanskog rata i frankizma, što podrazumeva otkopavanje masovnih grobnica i DNK analizu, kako bi se utvrdio tačan identitet ljudi. Ova inicijativa podelila je špansku javnost. Dok glavna opoziciona Narodna partija smatra da je reč o “nepotrebnom otvaranju rana prošlosti”, veći deo javnosti, a naročito porodice stradalih, pozdravljaju nameru države da se utvrdi tačan identitet što većeg broja od oko 95.000 žrtava, koliko, po proceni,
počiva u zajedničkim grobnicama.
Familije trojice nesrećnika, koji su streljani zajedno sa Lorkom, ponovile su ovih dana da bi rado otvorile humku i konačno utvrdile da li su njihovi preci zaista tu sahranjeni. Konačno, saglasnot je dala i familija slavnog pesnika:
- Nama se ideja i dalje ne dopada, ali nećemo se više protiviti otvaranju humke. Tim pre što to žele porodice ostalih žrtava - rekla je Laura Garsija Lorka, pesnikova rođaka.
Ona je objasnila i motive dosadašnjeg neslaganja sa otkopavanjem grobnice:
- U principu, tačno mesto ukopa nikada nije utvrđeno. Dalje, u dolini ima između 1.000 i 3.000 žrtava. Šta je sa njima? Parcijalno otkopavanje skrenuće pažnju sa tolikog broja žrtava. Napraviće se razlika među njima, što nije u redu, jer su svi stradali pod istim ili sličnim okolnostima. Do sada su svi počivali u miru, u zajedničkoj grobnici, kao žrtve istog divljaštva i svireposti ubica. Mi to mesto doživljamao kao njihovu definitivnu humku i svi treba da budu jednaki.
Na primedbu da ime Lorka ima ogromnu simboličku vrednost u celom svetu, njegova nećaka kaže:
- To je tačno, ali mislimo da su okolnosti njegove smrti dovoljno objašnjene zahvaljujući istrazi, koju je sproveo i objavio Jan Gibson. Ne verujemo da bi iskopavanje posmrtnih ostataka doprinelo otkrivanju nekih nepoznatih činjenica za dopunu njegove biografije.
Laura Garsija Lorka dodaje da se familija najviše plaši “medijskog spektakla”:
- Ako dođe do iskopavanja, želimo da se to obavi što diskretnije, uz poštovanje privatnosti.
Jan Gibson, poreklom Irac, hispanolog koji ima i špansko državljanstvo od 1984, decenijama se bavi tragičnom sudbinom slavnog pesnika. Gibson je i zaslužan za to što se zna tačno mesto zajedničkog groba Lorke i ostale trojice streljanih u noći između 18. i 19. avgusta 1936, jer je 1967. uspeo da nagovori izvesnog Manuela Kastilja Blanka, koji je sahranio Lorku, da ga odvede na mesto na kome su žrtve streljanja pokopane.
U poslednjoj knjizi, objavljenoj prošle godine, Gibson ukazuje na glavnog krivca za Lorkinu smrt. Knjiga se zove “Čovek koji je uhapsio Garsija Lorku: Ramon Ruis Alonso”, i do detalja, argumentovano, svedoči o tragičnom događaju. Suprotno stavu familije, Gibson misli da bi grobnicu trebalo otvoriti, jer bi to doprinelo razjašnjenju mnogih tajni i fantazmi, koje više od sedam decenija posle pesnikove smrti, kao da lebde nad njegovom Granadom.
AnalitiČari pesnikovog dela ne vide samo čistu koincidenciju u činjenici da je 19. avgusta 1931. u Granadi Lorka završio delo “Kroz pet godina” u kome jedan od junaka kaže: “Za pet godina svi ćemo pasti u duboko blato”.
Lorka je streljan 19. avgusta 1936, u dan pet godina
kasnije.