SELO Viševac, iznad se diglo brdo Gradište kao tek još jedan talas brdovite Šumadije, od Rače prema Topoli. Mistična je bila noć između 15. i 16. novembra 1762. godine. Grabova i lipova šuma, pčelinjak. Tu i neki hrast. I rodi se Đorđe P. Petrović, na Đurđic. Zato ime Đorđe. Kasnije nazvan Crni.
Turci su imali pre te noći zla predskazanja. Videli su i munje i gromove i u roju zvezde padalice. Grom će mnogo kasnije, 1804. godine udariti, na Svetoga Savu. Kad mu vreme jeste.
Posle se rodio Nikola Tesla i osvetlio celi svet. Možda će mrak pasti na Đorđa. Šta se događa? Mesna zajednica Viševac dužna je EPS-u Kragujevac novac za osvetljenje spomenika Đorđu. EPS za sada ćuti, ćute i u Viševcu. Makaze su spremne.
Vreme prošlo
Bilo je vremena kada je Sveti Georgije ubijao aždaju. Tome nema šta novo da se doda, aždaja je uvek bilo, a Georgiji su nekada kasnili. A, rađali su se, kao ovaj naš, u pčelinjaku pod grabom i lipom. I hrastom.
Dva veka posle početka Prvog srpskog ustanka podignut je i osveštan spomenik Đorđu Karađorđu Petroviću.
- Bilo je nešto strašno u danu kada je spomenik postavljan - govorio nam je Goran Radovanović iz Viševca. - Nikada takva čudna kiša, bez prestanka... Nebo je sišlo ovde. Nisam ti ja pobožan čovek u nekoga Hrista, ali verujem u one naše, srpske, prirodne sile. Mislim, palo je nebo, takav dan, zato što smo mi, Srbi, izdali Karađorđa.
Vreme sadašnje, obilazimo drvenu crkvu u Rači, gde je Đorđe kršten (crkva izgrađena baš kada je Đorđe rođen). U Orašcu, Marićevića jaruga, Sretenje, 15. februar, Prvi srpski ustanak, desila se ta 1804. Karađorđe P. Petrović, Vožd, okupio 70.000 ustanika. Koekude, udri Turke!
Vreme prošlo, varoš Beograd, posle nekih 400 godina, odlobođena od Turaka 12. decembra 1806. godine, tvrđava pala 9. marta 1807. Sloboda!
Karađorđe je mučki ubijen, od Srbina, 26. jula 1817. godine, u Radovanjskom lugu.
Vajarov san
"Dani Karađorđa" zove se svetkovina svakog avgusta. U sadašnjoj Srbiji potrebno je i turističkim vodičima da budu vođeni. Tako neke ture idu od Velike Plane, crkve Pokajnice, pa kod Zahvalnice, odnosno Radovanjskog luga, tek onda u Viševac, retko ko ode gore, svemirski posmatrano - mnogo gore, do tog talasa Šumadije, Gradišta. Nema znakova na putu, a ceo krug, ovaj i onaj, 1804-2008. godine, mali su da pokažu životni put vožda srpske države posle onog, tada turskog ropstva. Mali krug pun prolivene krvi. Za onakav pojam slobode.
Puna dva veka, od podizanja Prvog ustanka, bilo je potrebno da se u Viševcu podigne spomenik Voždu Karađorđu Petroviću, ponavljamo. Država Srbija se nije istakla. Vajar Slobodan Miletić je kao gimnazijalac sanjao da baš on i ovde postavi Vožda. Kako?
- Rođen sam ovde, u selu Sipiću, put me nosio i u Nemačku, Francusku, Ameriku - govori dr Živan Živojinović. - Svuda u svetu u rodnim mestima velikih ljudi ima spomenika. Osvetljenih spomenika. Kome ću da pomognem, ako ne narodu, da bude svoj.
Desna ruka
Dr Živan Živojinović postao je predsednik Skupštine fonda za izgradnju spomenika i spomen-kompleksa Karađorđu u Viševcu. Uspeo je. Aangažovani su meštani (oko 500 stanovnika), viđeni ljudi poreklom iz ovog dela Šumadije. U velikom vremenskom tesnacu postavljen je spomenik u Viševcu. Šta je uradio vajar Miletić? Karađorđe je mlad! Tako je ovaj umetnik odlučio. Podigao je Đorđe desnu ruku prema svom Gradištu, odlučan, snažan, kubura za pojasom, levom rukom na cev puške. Biće da je takav bio one 1804. Koekude...
- Ovakvog Karađorđa digao bih na 200 metara, sve u bronzi - kaže nam Mile Milinković, iz Beograda, prvi put ugledavši spomenik. - Pa, za ovim čovekom bih ja ustao, krenuo u oslobođenje! Šta je, sada će biti u mraku? Tako čujem u Beogradu.
Vladika šumadijski, blagopočivši, Sava, izgradio je crkvu, sada manastir svetog Georgija, pre podizanja samog spomenika. Jedna od najlepših građevina u Srbiji, od cigle, prekrivena neobuzdanim, šumadijskim granitom. Potrebno je da nekoliko metara kabla prođu ispod puta, pa da se i ovoj manastir, posvećen Karađorđu, osvetli. Ko će to da plaća? Bolje je pitanje: Ko to ne bi platio?
Neki neuredni potrošači struje duguju državi više od 10 milijardi dinara. Ceo ovdašnji Karađorđev kompleks održava Aleksandar Popović, profesor geografije u penziji. Zatičemo ga kod jedne od kačara, baš onih drvenih kuća u kojima su živeli Srbi u 18. veku.
- Mojih hiljadu dana, dok sam spavao u kačari i nadgledao radnike, ne vrede ništa - kaže nam gospodin Popović. - Ova kocka, doneta u vreme oslobađanja Beograda, pod Karađorđem, ne vredi ništa, ovi drveni pragovi za kasnije izgrađene pruge kroz slobodnu Srbiju - nikom ništa ne znače? Pa dobro, ljudi, dajmo da se zapiše: Đorđe Petrović Karađorđe nije rođen u Viševcu, a možda se nikada nije rodio. Koekude, po duši te tvojoj, srpskoj.

PROĐOH LEVAČ...
Ekskurzija penzionera iz levačkog kraja, sve u smislu: "Prođoh Levač, prođoh Šumadiju", a svi su iz okoline čuvenog Rekovca. Lepo razgovaramo sa Mihajlom Životinom, Radetom Savićem, Miroslavom Dimitrijevićem, Živankom Pavlović, Dragišom Pavlovićem, Boškom Petrovićem... Bilo je to juče, znaju oni sv. Georgija. Govore kao o svom, a čiji li je? Jesmo penzioneri, ali baš zato... Šta zato?