PROLEĆE, po mnogima najlepše godišnje doba, počinje u četvrtak u šest časova i 48 minuta. Kako bi rekli u Astronomskom društvu „Ruđer Bošković“, obdanica će trajati 12 časova i 10 minuta, dok će noć biti 11 časova i 50 minuta.
Približna prolećna ravnodnevica će, međutim, ovog puta stići dan ranije! I tako će biti sledećih - pola veka! Poznato je da je ova godina bila prestupna. Zbog 29. dana februara, koji se dodaje godišnjem brojanju svake četvrte godine, proleće je zaobišlo uobičajeni 21. mart.
Da će taj „običaj“ biti zadržan i narednih 50 godina, da ćemo skraćivati zimu za jedan dan, potvrdili su nam i stručnjaci.
- Postoje astronomske tablice, prema kojima se precizno određuje vreme i smena godišnjih doba - podsetio je dr Miodrag Gačić, savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu. - Kada se Sunce nalazi na samom ekvatoru, u tački prolećne ravnodnevice, to je, astronomski gledano, početak proleća, a taj trenutak stručnjaci nekada zovu i „prolećna tačka“. Pošto godina ne traje precizno 365 dana, u julijanskom, starom, kalendaru je svaka prestupna bila četvrta godina, a kasnije je, precizniji i noviji, gregorijanski kalendar, zbog novih blagih odstupanja, morao da uvede da je svaka godina, koja se završava sa dve nule (1600, 1700, 1800...), a u isto vreme je deljiva brojem 400, bila „zadužena“ da ispravlja vremensku diletaciju u kalendaru. Tako su u tu grupu potpale prestupne godine 1600, 2000, 2400.
Ovo je takozvana interkalacija, a pošto ona ima svoja pravila, na primer 1900. godina nije bila prestupna. Tada je početak proleća bio 21. marta, da bi 2000. godina ponovo bila prestupna, i opet se pojavio „dan viška“... Zbog toga je početak ovog proleća pomeren na 20. mart.
- U drugoj polovini 21. veka ponovo treba očekivati promenu datuma početka proleća - nastavlja za „nematematičare“ komplikovaniju priču Dačić. - Tako će u budućnosti ovo godišnje doba počinjati 19. umesto - 20. marta. Međutim, 2100. godina ponovo neće biti prestupna, pa će naši potomci proleće ponovo dočekivati i slaviti kao njihovi preci, odnosno mi - 21. marta.

SEKULARNE GODINE
DA bi se „ispeglala“ razlika između gregorijanskog kalendara, koji koristimo, i astronomskog, koji je savršeno matematički precizan, uvedeno je pravilo da se na svaka četiri veka godina kojom se taj vek završava proglasi prestupnom. Tako su nastale takozvane sekularne godine.

JOŠ SNEŽI
MADA ćemo u četvrtak kalendarski ući u proleće, vreme će narednih dana još ponegde podsećati na zimu. Kako nam je rekao meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Nedeljko Todorović, do kraja meseca očekivaće nas promenljivo i nestabilno vreme.
- Doći će do smenjivanja toplih i hladnih perioda, koji će se, posle otopljenja za vikend, nastaviti i naredne sedmice - kaže on. - Pored kiše, u nastupajućoj nedelji biće moguć i sneg, čak i u nižim predelima!
Upravo tako je bilo i u sredu, poslednjeg dana zime, kada je bilo snega na zapadu i jugu Srbije. Prema meteorološkim podacima, u Loznici, Dimitrovgradu i Požegi pahulje su bile dovoljno „uporne“ da je došlo i do formiranja snežnog pokrivača. A, nova glavobolja za voćare i povrtare samo se pojačala... Tako se ova zima „dostojno“ oprostila od svoje ovogodišnje sezone, ostavivši novi sneg na Kopaoniku i Zlatiboru. Na Kopaoniku je u sredu izmereno 36 centimetara snega, dok je na Zlatiboru palo novih 25 centimetara.
- U subotu i nedelju će se sneg skoro svuda otopiti - dodaje Todorović. - Nastupiće porast temperature, a verovatno će pasti i nova kiša.
Ovogodišnja zima, prema rečima meteorologa, bila je nešto toplija od stogodišnjeg proseka, ali je, ipak, bila znatno hladnija neko prošlogodišnja.