MIRJANA Morača, udovica narodnog heroja Milutina Morače, pozvala je nedavno Udruženje boraca NOR. Saopštila im je svoju, jedinu i poslednju želju:
- Kada dođe trenutak kraja moga života, želela bih da budem sahranjena pored supruga.
Iz boračkog udruženja odgovorili su joj da će učiniti sve da se njena želja ispuni. Njegov predsednik Jovan Popović kaže da ovaj primer nije usamljen:
- Ne bih mogao da vam kažem koliko je bilo sličnih zahteva i koliko smo puta pomogli da budu pozitivno rešeni. Mi te zahteve uputimo beogradskom Novom groblju, gde je Aleja heroja i nikad nije bilo nesuglasica. Koliko je meni poznato, uglavnom se izlazilo u susret i onom ko je takvu želju imao - supružnicima, porodici, ali i našem, boračkom udruženju.

Najhumanije

Mirjana Morača vrlo otvoreno za naš list govori kako je odlučila da saopšti svoju, ali i želju supruga:
- Moji najbliži stradali su u Lici, početkom Drugog svetskog rata. Tamo su i sahranjeni. Razmišljala sam i vuklo me je da počivam uz njih. Ali prevagnula je želja da me sahrane kraj Milutina. Mislim da je to najprirodnije i najhumanije. Ako je bračni par bio zajedno u životu i u svemu što je taj život značio, humano je da ih i u smrti ne razdvajaju. I da protokoli, barem danas ne bi trebalo da budu strogi, ako su nekad bili.
U Aleji heroja beležimo i spisa koji su nam na uvid dali nadležni u Upravi Novog groblja u Beogradu. U njima je zabeleženo, na primer, da su zajedno sahranjeni Radmila i Milan Dedinac, Desa i Franjo Herljević, Đorđe Andrejević Kun i njegova Nadežda... I mnogi drugi, sadašnjim generacijama nepoznati, ali uglavnom visoki vojni rukovodioci iz vremena Titove Jugoslavije. Jedini kriterijum bio je da je jedno od supružnika odlikovano ordenom narodnog heroja.
U ovoj aleji, međutim, nije i večno počivalište generala armije Nikole Ljubičića. On je uprkos strogim pravilima i kriterijumima, pre tri godine sahranjen na parceli zaslužnih građana, na istom groblju. Njegovo počivše mesto je kraj supruge Vere (sahranjena 2001), a da niko nije uspeo da nam objasni koje su njene zasluge za narod i državu? To nisu umeli da objasne ni u Udruženju boraca. Jedini odgovor bio je - izvinjavamo se, zaista ne znamo.
Na ovoj parceli, koji mnogi poistovećuju sa Alejom velikana, i na mesto gde su sahranjene znamenite ličnosti pre Drugog svetskog rata, počivaju srpski i jugoslovenski političari, pisci, slikari, naučnici, glumci... Od 1965, kada je parcela formirana, do danas. Tu, da podsetimo, počiva i prvi srpski, demokratski premijer Zoran Đinđić, ali i general srpske policije iz vremena Slobodana Miloševića, Radovan Stojčić Badža.
Ne ulazeći u ovu, interesantnu lepezu zaslužnih, moraju se postaviti i pitanja: kome je, a kome nije, mesto u parceli počastvovanih sugrađana? Po kom to kriterijumu u ovoj parceli mogu da počivaju i supružnici zaslužnih pokojnika? Zašto je pravo članovima porodica nekih zaslužnih građana uskraćeno da i u smrti počivaju zajedno, uprkos testamentalnim željama i dugogodišnjim naporima njihovih živih savremenika da im se zaveštanje ispuni?
Primer bračnog para Ljubičić, uz dužan pijetet umrlima, naveo je mnoge druge žive supružnike da traže, ili razmišljaju o povlastici da počivaju u zajedničkm grobu na parceli zaslužnih. To, međutim, nije baš tako jednostavno sprovesti u delo. Nikola Ljubičić, kada mu je supruga umrla, lično je zatražio od nadležnih da ona počiva u Aleji zaslužnih građana. Prosto, smatrao je da joj je tu mesto. I udovoljilo mu se. A, on sam, iako sa činom generala armije, dobrovoljno je pristao da ga sahrane uz suprugu, mada je imao pravo da zauzme i jedno od najvidnijih mesta u Aleji heroja.
Ko je, zapravo, nadležan da reši, odnosno ispuni želje supružnika da ni u smrti ne budu razdvojeni? U Upravi Novog groblja, ne uzimajući primer Ljubičića ("jer o tome zaista ne znamo ništa"), odgovaraju:
- Pravilnikom Skupštine grada jasno je utvrđeno ko ima pravo na grob u Aleji zaslužnih građana.
Zoran Marković, šef Info službe bio je izričit:
- Mi ne odlučujemo o tome ko će počivati u ovoj aleji. To je stvar protokola gradske Skupštine.
U Aleji zaslužnih građana počiva i veliki srpski pisac Miloš Crnjanski. Njemu i njegovoj supruzi Vidosavi nije ispunjena želja da budu sahranjeni zajedno, uprkos dugogodišnjem zalaganju piščevih prijatelja i stvaralaca po peru.
- Izuzeci su mogući, i ima ih - kaže za "Novosti" Lazar Odanović, šef protokola u Skupštini grada Beograda i napominje: - U Aleji zaslužnih, prema odluci koju donosi gradska Skupština, sahranjuju se ličnosti koje su dale poseban doprinos u oblasti svog stvaralaštva. Ostali, čiji bi prijatelji i rodbina želeli da ih sahrane među zaslužnim građanima, obraćaju se, pre svega, institucijama u kojima su radili i koje su kompetentne da daju takvu vrstu predloga. Zato su te odluke za nas teške, dok je kriterijum za sahranjivanje u Aleji heroja izričit: odluka se donosi prema priznanjima koja su definisala grobno mesto u aleji.

DNK analiza

U protokolu u Skupštini grada, kažu da im je poznato da su iz Zadužbine Crnjanski više godina pokušavali da udovolje testamentu supruge slavnog pisca, Vidosave, da ona i Miloš počivaju zajedno. I upućuju da se odgovor potraži u Zadužbini Crnjanski.
- Mnogi misle da do toga nije došlo zbog strogog protokola - kaže Dimitrije Tasić. - Ali, problem je što je nemoguće identifikovati, čak ni DNK analizom, koji su zemni ostaci Miloša Crnjanskog. On je, da podsetimo, sahranjen u zajedničkoj grobnici sa još četvoricom.
Tasić na kraju dodaje:
- Zaista bi bilo humano da se omogući sahranjivanje supružnika u istu grobnicu, pogotovo onih koji su imali takvu želju i ostavili pisani trag o tome. Neophodno je pokrenuti pitanje o sudbini decenijama ustaljenih pravila. Možda ih i revidirati. A, to je, ipak, odluka skupštinskih odbornika.

TRI PARA POZNATIH
U ISTOJ grobnici na parceli zaslužnih građana počivaju zajedno glumci Radmila i Božidar Savićević. Osim njih i bračnog para Ljubičić, barem po spiskovima koji su nam bili dostupni, na prestižnom grobljanskom mestu od poznatih supružnika koji su združeni i "na onom svetu" još su pesnik Vasko Popa i njegova saputnica Jovanka Singer.