ŠIBENČANIN, a već pola veka Beograđanin, slikar Milutin Dedić je u svom stanu - koji mu je ujedno i atelje - sakupio dragocenu i originalnu riznicu svojih lirskih uspomena. Kao izuzetan i fanatičan crtač, ali i lucidan posmatrač promena kroz koje civilizacija i čovek prolaze, decenijama je uporno portretisao prizore i ljude, konobe i brodove, istorijska mesta i monumentalne građevine. Slikao je i vodenice - potočare i okeansku pučinu, istorijske krajputaše i spomenike ljubavi, tražeći u tom šarenom mozaiku smisao ljudskog postojanja i delanja.
Posle pola veka takvog traganja, bilans mu je sledeći: iza njega je tridesetak samostalnih izložbi u zemlji i svetskim metropolama. Ima i potpuno ispunjen radni staž, realizovan u različitim kulturnim institucijama. A stalno uz njega je više od 40 ukoričenih knjiga, koje broje oko deset hiljada stranica, nekad praznih a sada ispunjenih zapisima i sa četiri hiljade portreta i tri hiljade crteža! U posebnim blokovima su još dve hiljade radova većeg formata i u koloru.
Od sada, pa svake naredne nedelje, „Novosti“ će prelistavati to neuporedivo svedočanstvo.
* Kako objašnjavate ovaj deo učinka vašeg umetničkog angažmana? - pitamo slikara?
- Svojom radoznalošću. Sve me zanima, slika i čovek. Ali i biologija, matematika, fizika...
* Mnogo je radoznalih umetnika, ali ne poseduju takvu riznicu?
- Imao sam sreće sa generacijom profesora koja me je obrazovala. Nisu me opterećivali faktografijom, već učili da mislim. Priznaćete da su o tome mnogo znali moji likovni vaspitači: De Roko, Svetozar Radojčić, Laza Trifunović, Đurđe Bošković, Dejan Medaković, Pavle Vasić i Voja Đurić.
* A ko je probudio želju za putovanjima?
- Tu sam „infekciju“ zaradio u Šibeniku. Gradu sa mnogo kultnih mesta. Pa onda još i brodovi, pučina, mornari iz belog sveta, konobe i vino... Želja je tu rođena, a počela je da se realizuje u KUD „Abrašević“. Kasnije me je „preuzela“ jedna bogata lepotica iz Beča, s kojom sam se oženio. Tako sam došao do zlatne ribice koja mi je ispunjavala želje. Danas to radim sam, kad zaradim koju paru, obično je potrošim u nekoj turističkoj agenciji.
* Tragate za harmonijama, spajate reč i sliku, pravite sinteze različitih emocija. Zašto?
- Uveren sam da umetnička ostvarenja mogu biti respektabilna samo na taj način. Delakroa je najbolje slikao dok mu je Šopen svirao na klaviru, Tomasu Manu je Vagner bio važan oslonac. Katedrale i piramide ukazuju na to da vrhunske čovekove tvorevine nisu usko zanatska dela, jer ih sadejstvo različitih stvaralačkih sila i emocija čini velikim. Tu se krije poetika, a ne u zvaničnim verzijama.
* Serijal vaših originalnih crteža i zapisa „Novosti“ od sada prezentuju svojim čitaocima. Šta oni treba da očekuju u narednim nedeljnim brojevima?
- Avanturu. Zajedno ćemo kroz nju proći. Ja ću se vratiti svojim uspomenama, kao što reče Umberto Eko „sećajući se živimo duže“, a oni će tek početi putovanja. Neki mudrac je rekao da se ljudski vek ne broji brojem udisaja, već zbirom trenutaka od kojih zastaje dah. Sa uverenjem da ću dočekati trenutak ovakve prezentacije mojih radova, srećan sam što ću tu radost podeliti sa čitalačkom publikom - kaže Milutin Dedić.