DVOJICA braće Uzelac, Slobodan i Momčilo, poznati su po hrvatskoj politici i dalmatinskoj jagnjetini. Prvi je nedavno postao potpredsednik Vlade Republike Hrvatske, dok je drugi od 1991. godine vlasnik jednog od najpoznatijih beogradskih restorana, koji nosi ime ove ugledne ličke porodice.
Momčila zatičemo u restoranu "Uzelac" na beogradskom hipodromu. Raspoložen je zbog bratovog političkog avanzovanja, ali i rezervisan "po tom pitanju", očigledno poučen burnim životnim iskustvom.
- Naša porodica je odavno pustila korenje u Dalmaciji. Sedma je generacija iz mesta Kakma, između Biograda i Benkovca - počinje priču Uzelac. - Zato često kažem da imam dve domovine: u jednoj sam rođen, a u drugu sam došao. U Kakmi sam držao restoran 19 godina. Dok nije počeo rat. A, tada je zaista postalo "vatreno". Kafana se nalazila tačno na republičkoj granici. Po njoj su "udarale" i jedna i druga zaraćena strana. Morao sam da se sklonim odatle.
Momčilo se sklanja u - Beograd. U njemu se uskoro proslavio po kulinarskoj veštini. Nekako u to vreme, 1994. godine, i naše "Novosti" su objavile priču s naslovom "Pionir dalmatinske jagnjetine u Beogradu".
- U Srbiji zaista može da se nađe dobar "materijal". Posebno je ukusna jagnjad u njenom istočnom delu, između Pirota i Požarevca - znalački objašnjava Uzelac. - Za uspeh u ovom poslu, ipak, veoma je bitno zaokružiti celokupan proizvodni proces. Tako samostalno nabavljam meso, imam klanicu...
Brat Slobodan, potpredsednik Sanaderove vlade, zadarski je gimnazijalac. Doktorirao je defektologiju u Beogradu. Dok je trajao rat bio je predsednik Srpskog demokratskog foruma, zatim Srpske prosvete. Prema bratovim rečima "vredan je kao krtica". Pre ovog naimenovanja bio je sekretar za visoko obrazovanje u Vladi Hrvatske.
- Fizički izuzetno ličimo - kaže Momčilo. - Da je to tačno neka potvrdi i ova anegdota: svojevremno je pokojni Ivan Stambolić bio gost u mojoj kafani, a ja sam bio trenutno odsutan. Međutim, brat Slobodan se tu zatekao. Stambolić mu je prišao objašnjavajući kako je zadovoljan načinom na koji spremamo hranu, potpuno ubeđen da govori sa mnom. Bratu se to toliko dopalo da je preuzeo moju ulogu. Siti su se ispričali, a sve to vreme Stambolić nije ni naslutio da nas je pomešao...
Rat je razdvojio Uzelce. Slobodan i sestra Zdenka žive u Zagrebu. U Beogradu su, pored Momčila, još i braća Vujadin i Stevo.
- Sve vreme smo bili protivnici rata - kaže Momčilo. - Zato smo srećni što danas možemo svi zajedno da se vratimo u zavičaj, okupimo kao familija. Ono što me raduje jeste da se sve više ljudi vraća, čak i onih koji su iz Dalmacije otišli trbuhom za kruhom pre više od tri decenije. Veoma je bitno da je nestala "zla krv" i da se ljudi vraćaju životu. To je svima najbitnije.

I MAJKA SE BUNI
Momčilo i Slobodan imaju mnogo fizičkih sličnosti. Međutim, i boja glasa im je neverovatno približna. O tome najbolje govori podatak da njihove glasove ponekad pomeša i majka Zorka kada joj se jave telefonom.