Izložbom otvorenom u Galeriji "Foaje" RTS i dodelom priznanja laureatima, najprestižniji konkurs novinske karikature čije ime čuva uspomenu na velikog Pjera Križanića, a koji od davne 1967. godine organizuje naš list, svečano je zakoračio u petu deceniju postojanja. Jubilarni zlatni "Pjer" otišao je u ruke Špira Radulovića, za sliku Srbije prošlog veka oličene u stablima šljiva - nekada jedine naše (šljive) eksportne robe, isprepletane sa Srbijom današnjice, odnosno drvoredima teniskih reketa.
Ova karikatura bez reči, "optimizmom, vedrinom, duhom, jasnom aluzijom na promenu nacionalnog brenda, efektnom i lako čitljivom likovnošću, obuhvata dva veka naše istorije - Srbiju među šljivama i Srbiju ispod ozvezdanog teniskog neba", smatraju članovi žirija u kojem su, pored predsedavajućeg profesora Bogdana Kršića, bili i slikarka Jelena Blečić, književnik Milovan Vitezović, dugogodišnji novinar našeg lista Milan Mitić i karikaturista "Novosti" Tošo Borković.
Drugonagrađeni rad Gorana Divca "Mirotvorci", po mišljenju žirija, "jednostavnim likovnim sredstvima metaforično portretiše licemerje nekih moćnika naše civilizacije, koji svoje pripreme za ratne obračune kamufliraju mirovnim akcijama, o čemu i sami imamo sveže uspomene".
- Ako je aforizam, kako kaže Aleksandar Baljak, "dribling duha na malom prostoru", onda je karikatura isto to na još manjem prostoru, jer dok neko ima na raspolaganju dve rečenice da objasni neku pojavu, mi nemamo nijednu - smatra drugonagrađeni Goran Divac, dugogodišnji karikaturista "Večernjih novosti". - Teško je raditi novinsku karikaturu, iz dana u dan na nov način u crtež uobličavati aktuelnosti. Mi smo ugrožena vrsta koju treba negovati, a ne sputavati, u Srbiji se, možda, nas desetak bavi karikaturom u dnevnim novinama.
Treća nagrada pripala je Mariji Dokmanović za karikaturu bez reči, koja, po oceni žirija, "predstavlja inteligentnu ekološku ekspresiju o sudbini zlatne ribice".
Među 194 autora koji su na ovogodišnji konkurs poslali ukupno 963 rada, izdvojilo se i u užem izboru našlo 69 sa 122 karikature. Ponovo je vraćen pređašnji status portretima koje je "Pjer" dugo negovao i nagrađivao, a opravdanost takvog čina potvrđuju sjajni dometi pristiglih karikatura, među kojima se izdvojio Zrenjaninac Konstantin Grosu, koji se - kaže žiri, "maštovito poigrao sa likom žene, koja je u našoj novijoj istoriji imala značajnu, ali veoma nepopularnu ulogu".
Njegovo viđenje Karle del Ponte kako trčkara po šumi sa mrežom za leptirove, dok od drveća prelepljenog poternicama ne vidi "šumu" - to jest ruke odbeglog generala koji je začikuje, odnelo je nagradu za portret.
- Karla del Ponte, koja je inspirisala mnogobrojne karikaturiste, javljala mi se u snu nekoliko noći, pitajući me zašto samo ja izbegavam da je portretišem i moleći da je nacrtam - priča portretista Konstantin Grosu. - Upozorio sam je da nisam baš najnežniji prema pripadnicama ženskog pola koje su predmet mojih karikatura, ali ona je pristala i na te uslove, i čak predvidela da ću za njen portret biti nagrađen. Malo me je, priznajem, začudilo ovo priznanje, jer nisam crtao klasičan portret, a nisam znao ni da je uvedena nagrada za ovu kategoriju, ali mi je veoma drago što sam laureat baš jubilarnog "Pjera", upravo u godini mog ličnog jubileja - dve decenije bavljenja karikaturom.
Pozabavio se Grosu u svojim radovima i "Rolingstonsima", ali i domaćom scenom, kroz duhoviti "igrokaz" bez reči čiji su akteri Boris Tadić i Vojislav Koštunica kao svakako najinspirativniji među muškim "modelima". Isti dvojac političkih moćnika predstavio je i Marko Somborac, koji predsednika vidi kako se samozaljubljeno posmatra u ogledalu, dok se premijer na njegovoj karikaturi udubio u knjigu "Najlepše preambule sveta".
Našli su među pristiglim radovima - portretima mesta i nekadašnji "dosovac" pokojni Zoran Đinđić koji je na karikaturi "(DOS)ITEJ" predstavljen zajedno sa velikim prosvetiteljem, ali i Zoran Cvijanović, Zoran Radmilović, Marija Šerifović, Čarli Čaplin, Oliver Dulić, Nole Đoković i Jelena Janković, Kondoliza Rajs, Bajaga, Danilo Kiš...


ZLATO ZA DOKTORA
- VELIKA mi je čast i ogromno priznanje za moj rad to što sam uvršćen u kolekciju imena kao što su Zuko Džumhur, Adi Mulabegović, Dušan Petričić, Ranko Guzina, Tošo Borković, Stabor i cela plejada drugih, i stajem u isti red sa njima sa najvećim zadovoljstvom - kaže laureat Špiro Radulović, specijalista i redovni profesor mikrobiologije. - Iako je medicina moja prva delatnost, karikatura je takođe moja profesija, kojom se bavim punih pola veka, tokom kojih sam objavio više od osam hiljada radova, imao samostalne izložbe u Njujorku, Istanbulu, Beogradu, Puli... Bivao sam nagrađivan u Montrealu, Gabrovu, Beogradu, Skoplju, Seulu, Ankoni, ali je, uz "Zlatnog ježa", ovaj "Pjer" za mene najveća nagrada na polju karikature i humora.



DIGITALNA RIBICA
- PRESREĆNA sam što sam laureat upravo jubilarnog izdanja "Pjera", koji je svakako najeminentniji konkurs te kategorije ne samo kod nas već i u celom regionu, veoma poštovan u Evropi i svetu, i što sam se pridružila imenima poput Jugoslava Vlahovića, Koraksa i drugih - kaže Marija Dokmanović, diplomac Fakulteta primenjenih umetnosti i postdiplomac Univerziteta umetnosti u grupi za digitalnu umetnost, i članica rok grupe "Abonos". - Takođe me veoma raduje što se, možda i prvi put, digitalna ilustracija našla među nagrađenima. Svi poslati radovi predstavljaju zabeleške nekih mojih razmišljanja, a nagrađena karikatura inspirisana je ekološkim temama i kao i svaka dobra karikatura - višeslojna je i višeznačna.

OD VELIKOG PRASKA DO DANAS
ŽIRI jubilarnog "Pjera" sa zadovoljstvom primećuje mnoštvo inovacija u likovnom izrazu i uspešnoj primeni novih tehničkih sredstava, ali i evidentan uspon kvaliteta radova u samom bogatstvu promišljenih ideja čijim su rasponom obuhvaćena najrazličitija događanja: od zaranjanja u najdublju prošlost - čak do Velikog praska i stvaranja sveta, do mnogo manje globalnih razmatranja - pre svega usuda našeg, srpskog naciona, preko inteligentno i maštovito sintetizovanih ekoloških trauma i katastrofa, sve učestalijih u modernom svetu.

PITKO, BRITKO, MUDRO I JASNO
NAŠLO se u selekciji i sofisticiranih prikaza traumatičnog stradanja naših duhovnih vrednosti, i duhovitih saveta RTS da se prenosima iz Parlamenta odobri status porno-filmova, i opominjućih prikaza srpsko-albanskog "dijaloga"... - ukratko, svega što okružuje i muči malog čoveka pod kapom nebeskom, izraženog pitkim, britkim, jasnim i mudrim jezikom, a bez reči. Baš kao što je to umeo i radio veliki Pjer, u čijem su imenu i delu i sadržane jedine propozicije velikog našeg konkursa.