SVAKI rat ostavlja ožiljke, ali se oni u Srbiji zadrže, gotovo uvek, na neki neobičan način. Tako, i posle 62 godine od završetka Drugog svetskog rata, u našoj zemlji postoji bezbroj nemačkih bunkera koji nas podsećaju na ovo stradanje. Napravljeni su već početkom vojevanja, 1941. godine. Danas ih najčešće viđamo u Beogradu, mada ih ima pored svih većih putnih, a pogotovo železničkih, pravaca koji su bili od životne važnosti za nemački Rajh.

Dr Kosta Nikolić iz Instituta za savremenu istoriju, podseća da je Nemcima od najveće važnosti bila pruga koja je spajala Zagreb, Beograd, Niš i Solun, jer su tom trasom snabdevali Romelove trupe na severu Afrike.

- To je bila linija snabdevanja koju su obezbeđivali bunkerima - kaže dr Nikolić. - Pored svake značajnije tačke postojala je ovakva fortifikacija. Pošto su 1941. godine počele prve diverzije, Nemci su bili primorani da prave ovakva utvrđenja, a postojale su i rigorozne osvete prema onima koji bi se drznuli da počine diverziju. Čak su i žitelji celih naselja bili primorani da garantuju bezbednost pruge svojim životima. Kada se, ipak, dešavalo da pruga ode u vazduh, nemilosrdno bi bili likvidirani.


PRINUDNI SMEŠTAJ

MNOGI bunkeri su preživeli više od šest decenija od završetka rata. Neki su adaptirani, pa su dobili stambenu namenu, drugi su, opet, postali poslovni prostor, dok ostali zjape prazni, podsećajući na zaboravljenu ratnu prošlost.

Tako je u Beogradu, među najinteresantnijima, bunker koji se nalazi pored same pruge na Dorćolu, u Francuskoj ulici 71. Ovde već 25 godina živi porodica Todorović, Vesna i Savo sa sinovima Dušanom i Nemanjom.

- Bunker je dobio moj otac Miroslav Gagić, kao nužni smeštaj, jer je bio službenik železnice - kaže Vesna Todorović.- Imamo oko 45 kvadrata prostora koji smo adaptirali u stan.

Kako objašnjava sin Dušan, ovde nekako može da se živi, ali su na svega dva metra od pruge i prelaza kojim tutnje teretni kamioni koji snabdevaju stovarišta u ovom delu grada. Da nije građena kao bunker, ovu bi zgradu odavno rastresli vozovi i kamioni.

Dr Vidoje Golubović ističe da je Beograd Nemcima bio najvažniji, pa je tu bilo i "preživelo" najviše bunkera.

- Vermahtu je od životne važnosti bilo kontrolisanje prilaza gradu, pored reka - kaže dr Golubović. - Tako, postoje ostaci pet bunkera na Kalemegdanu od kojih su četiri zazidana. Duž Čukarice i Zvezdare bili su načičkani mnogi od njih, pa je jedan i danas vidljiv kod stadiona "Čukaričkog", dok je jedan, podzemni, sačuvan kod Šumarskog fakulteta. Na Zvezdari je odbrambeni pojas bio veoma bitan, jer su u drugoj polovini rata Britanci, iz aviona, polagali u Dunav mine, kako bi zaustavili moćnu nemačku flotu. Pošto su letelice, pri takvom zadatku, morale da lete nisko, i bunkeri su bili locirani u Zvezdarskoj šumi, kako bi mogli da gađaju avione u niskom letu. Zato i u šumi danas postoje ostaci mnogih betonskih kupola iz tog perioda.

Značajni ostaci nemačkih fortifikacija nalaze se i na Bežanijskoj kosi, stotinak metara od velikog tunela na pruzi koja vodi ka Novom Sadu i Subotici. Tu je bio veliki podzemni bunker u kojem su okupatori čuvali oružja namenjena za protivvazdušnu odbranu. Ovaj bunker je i danas sačuvan.


PUNKT NA UŠĆU

ISPOD samog Kalemegdana, na današnjoj tramvajskoj okretnici, postoji bunker koji sada koriste radnici Gradskog saobraćajnog preduzeća. Tamo smo zatekli Gorana Nedeljkovića i Kemala Ismajilija, koji su sedeli u lepo adaptiranoj zgradi na kojoj samo nekadašnji otvori za mitraljeze pokazuju da je imala vojnu namenu. Danas su to pristojne kancelarije, koje imaju jednu, veliku, prednost, jer, kažu dvojica radnika GSP "Beograd", zidovi su debeli oko 80 cantimetara. Leti je milina, zbog hladovine, a zimi ovakva izolacija pomaže da se prostorije veoma brzo zagreju.

Inače, pružne trase su se i tada, osim ka Nišu i Solunu, prostirale važnim krajevima gde su, na primer, čvorišta oko Kraljeva, bila izuzetno dobro vojno čuvana. U tom kraju bi neki bunkeri mogli da budu iskorišćeni, jer su i dalje očuvani, ali, uglavnom, zjape prazni. Oni su bili tu da sačuvaju pravce kroz Ibarsku klisuru, od Kraljeva do Kosovske Mitrovice i Zvečana. Ta pruga je bila od izuzete važnosti jer su Nemci eksploatisali rudu iz Trepče, a vrlo je važna bila i komunikacija sa topionicom olova i cinka u Zvečanu. Slično je i sa pravcima od Kraljeva prema Kragujevcu, kao i Rači i Velikoj Plani.

Bunkeri su bili velike građevine u koje su mogli da budu smeštene posade nemačkih vojnika koje su tu imale i prostorije za boravak i spavaonice. Danas su ostale samo da podsećaju na neko zlokobno vreme koje je, nadamo se, zauvek prošlo.

BRITANCI
OBAVEŠTAJCI Ujedinjenog Kraljevstva tokom rata su u Srbiji imali posebna zaduženja. Kako nam je rekao dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, oni su imali svoje misije unutar pokreta otpora u Jugoslaviji, Grčkoj i Albaniji.

- Britanski komandosi imali su isključivi zadatak da miniraju nemačke komunikacije - objašnjava dr Pavlović. - Kada sami nisu mogli da miniraju prugu, pokušavali su da ohrabruju lokalne vođe pokreta otpora da to urade i to su činili, bez obzira na osvetu Nemaca i potencijalne civilne žrtve.

ZIDOVI I RUŽE
DEBLJINA zidova u "kući" porodice Dimitrijević, odnosno u bunkeru na Dorćolu je 77 cantimetara. Kako nam je objasnio Dušan Dimitrijević, od plafona u zgradi do vrha njihove porodične zgrade postoji zid koji je debeo jedan i po metar!

Pa ipak, majka Vesna uredno gaji ruže ispred bunkera, dajući mu humani izgled, umesto onog, vojničkog.