DESPOT Stefan Lazarević, sin cara Lazara, sahranjen je u manastiru Koporin. Nauka je to nedvosmisleno utvrdila posle dugog i opsežnog istraživanja ( od 1983. do 1989.) zemnih ostataka. Ekspertiza je obavljena u laboratoriji u Londonu, pa me čudi čemu sada ovo "epohalno otkriće", kome je i zašto potrebno.
Naš akademik Srboljub Živanović, antropolog svetskog glasa, svojevremeno dugogodišnji profesor Novosadskog univerziteta, ovako za "Novosti" iz Londona odgovara na naše pitanje: kakva su njegova saznanja o grobnom mestu jednog od najznačajnih srpskih vladara srednjeg veka?

EKSPERTIZA

ZAŠTO smo se obratili baš ovom sagovorniku? Upravo je ovaj naučnik u rečeno vreme istraživao poreklo zemnih ostataka u grobnici manastira Koporin. Učinio je to na molbu tadašnjeg rukovodstva Srpske pravoslavne crkve i patrijarha srpskog Germana lično. Profesor Živanović bio je tada predavač na Londonskom univerzitetu i rado se, kaže, odazvao pozivu patrijarha da obavi ekspertizu moštiju. Antropološka ispitivanja, veli on, potpuno su se uklopila u postojeće istorijske podatke o biografiji despota Stefana, a nalazi do kojih je došao objavljeni su, 2000. godine, u njegovoj knjizi "Bolest drevnih ljudi". U posebnom poglavlju izdvojio je analizu zemnih ostataka svetog Stefana. Pre toga sve je objavljeno u Službenom glasniku SPC, takođe, čitav rad od prvog dana na iskopavanju, sniman je za naučni program Televizije Beograd, o čemu se i do danas čuvaju video-zapisi i to na nekoliko adresa u Srbiji.
Šta je profesor Živanović utvrdio tokom šestogodišeg rada? On objašnjava:
- Prvo je utvrđeno da je reč o skeletu osobe muškog pola, čiji šavovi lobanje ukazuju da je umro kao pedesetogodišnjak (despot Stefan je umro u 51. godini, 1377-1427.) Na kostima su pronađeni i ostaci svetog mira, uljanog rastvora prirodnih smola i eteričnih materija koje su se koristile samo za tela episkopa i krunisanih glava. Skelet je pripadao osobi relativno visokoj za prosečnu visinu Srba srednjeg veka (oko 174 cm), a poznato je da su despota opisivali kao naočito plavookog, riđokosog, visokog čoveka - priča akademik Živanović. - Na ramenjači su pronađeni tragovi zaseka oštrim predmetom, a zna se da je despot Stefan, kao vojskovođa, mnogo ratovao i bio ranjen u desnicu. Tragovi povreda, čestih kod srednjovekovnih konjanika, nađeni su na butnim kostima i kolenjači. Najizraženija je upravo bila povreda desne kolenjače, iza koje je ostao trag dugogodišnje infekcije pokosnice i kosti sa tragom fistule i naslage koštanog tkriva, koje je otežavalo kretanje. A to je u skladu s podatkom da je despot godinama hramao i tražio pomoć dubrovačkih lekara. Trag hirurške intervencije dletom nađen je na koporinskim moštima.

IGRANjE

AKADEMIKA Živanovića posebno čudi što se "olako zaključuje da su zemni ostaci nađeni u Manasiji, ako su uopšte nađeni, pripadali baš despotu Stefanu".
- Bilo je potrebno da se najpre konsultuje nauka, mislim da konačnu reč daju analize, potom da se obavesti javnost kome ti ostaci pripadaju - kaže on. - Ovakvo igranje sa naukom samo diletantima može da padne na pamet.
Pitamo našeg sagovornika da li u Srbiji postoje validne institucije koje mogu da daju taj odgovor.
- Kako da ne. To je međunarodno priznata laboratorija Medicinskog fakulteta u Beogradu koja je do sada već uspešno obavljala slične analize, a ovih dana radi ekspertizu posmrtnih ostataka na Oplencu otkrivenih 28 srpskih žrtava, ratnih zarobljenika koje su Nemci streljali 1941. godine.
Navodimo akademiku Živanoviću da se, između ostalog, istraživači pozivaju i na pisanje despotovog biografa Konstantina Filozofa, koji je u "Žitiju" zabeležio da je narod "ridajući za njim (Stefanom) ne samo kao za gospodinom, nego i kao za milim ocem, nošahu ga ka grobnici, koju sam sazida u Resavi", smatrajući da je Resava, zapravo Manasija.
- Eto, koliko neznanja - odgovara akademik. - I Manasija i Koporin despotu Stefanu Lazareviću bili su Resava. Osim toga na putu od mesta na kome je izdahnuo, bežeći od Turaka koji su nadirali prema Beogradu, zbog čega je despota trebalo brzo sahraniti, Koporin je bio mnogo bliži nego Manasija. Uz to, ovaj srpski srednjovekovni vladar i pesnik bio je po svemu asketa. Imajući to na umu, svakako se može zaključiti da je njegova želja bila da počiva u skromnom manastiru kakav je tada bio Koporin. Manasija je bila srednjovekovno stecište i centar ondašnje kulture i duhovnosti, čuveni obrazovni centar.



GRK

ARHEOLOG Marin Brmbolić, koji radi na iskopavanju novog grobnog mesta u Manasiji, međutim, ne odstupa od uverenja da je upravo ovde sahranjen srpski srednjovekovni vladar. On svoju tvrdnju zasniva i na zapisima Konstantina Filozofa, a tvrdi da je prethodno otkrivena grobnica u priprati crkve za koju se smatralo da je grobno mesto despotovo, po svemu sudeći pripadala Grku Kaloju Ruseti, cariniku u Novom Brdu, velikom prijatelju Stefana Lazarevića i srpskog dvora.

G. Z.