MONUMENTALNI mauzolej, hram od kamena u čast kosovskim junacima, ali i svim borcima za slobodu južnoslovenskih naroda, dugačak 250 metara, sa kulom i zvonikom visokim deset metara, nikada nije izgrađen na Gazimestanu, a po svoj prilici nikada neće ni biti. Zamislio ga je najveći jugoslovenski i hrvatski vajar Ivan Meštrović, koji je svojim skulpturama, namenjenim ovom hramu - Kraljevića Marka, Srđe Zlopogleđe, Miloša Obilića, majki i udovica kosovskih junaka, zadivio svet, početkom 20. veka, na izložbama u Beču, Rimu, Londonu.
Svoj Kosovski ciklus, čij vrhunac je trebao da bude impoznati Vidovdanski hram, složen od stotine skulptura, telemona, karijatida, sfingi, junaka i udovica, Meštrović je započeo 1905-1906. godine u Beču, gde su nastale prve skice. Većinu skulptura uradio je u Parizu i prvi put ih izložio 1910, na izložbi bečke Secesije.
- Meni je lebdelo pred očima da pokušam da dam jednu sintezu popularnih narodnih ideala i njihovog razvitka, da izrazim kamenom i gradnjom kako je duboko u svakom od nas usađena uspomena na najveće momente i najodlučnije događaje u našoj istoriji - stvarajući u isto vreme jedno središte za nade u budućnost, usred prirode pod vedrim nebom - objašnjavao je Meštrović svoju ideju ovog grandioznog projekta.
Za veliku drvenu maketu hrama, u koji bi se kroz monumentalana vrata, slična Trijumfalnoj kapiji, ulazilo u peristil, a potom u centralnu građevinu sa kupolom i peripterom oko nje, pored koje bi bio zvonik, sa stubovima sa likovima kosovskih junaka, Meštrović je dobio prvu nagradu na velikoj međunarodnoj izložbi u Rimu, 1911. godine. Maketu Vidovdanskog hrama, kao i reljefe i skulpture njemu namenjene izlagao je u paviljonu Kraljevine Srbije i napravio skandal odbijajući poziv austrougarskog ministarstva kulture da izlaže na ovoj značajnoj likovnoj smotri i nastupi kao podanik crno-žute monarhije.
Srpski paviljon sa Meštrovićevim Kosovskim ciklusom ondašnja italijanska i svetska štampa naziva senzacijom, čudom, a umetnika proglašava novim Mikelanđelom, Homerom kamena. Povodom ove izložbe, Maksim Gorki je, prema nekim izvorima, rekao: "Meštrović je uz Tolstoja najveći genije koga je dao slovenski svet". Sličan, a možda još veći uspeh hrvatski vajar i tada član Jugoslovenskog odbora, zabeležiće na samostalnoj izložbi u Londonu, ratne 1915. godine. Te godine Meštrović izjavljuje:
- Moj život ima svoje opravdanje ako su moja zamisao Vidovdanskog hrama i moj umetnički rad izraz ujedinjenja Jugoslovenstva.
Projekat izgradnje Vidovdanskog hrama veoma ozbiljno je shvatila i srpska držva pre Prvog svetskog rata. Kako nam priča akademik Dejan Medaković, formiran je državni odbor za umetničke poslove Srbije i jugoslovenstva u čiji program je ušla i izgradnja hrama na Gazimestanu.
- Odbor je radio pod pokroviteljstvom princa prestolonaslednika Aleksandra, predsednik odbora je bio Bogdan Popović, a sekretar Nadežda Petrović, što govorio o ozbiljnosti s kojom se pristupilo ovom projektu - objašnjava akademik Medaković. - Onda je došao rat, koji je sve prekinuo. Posle rata, stvaranjem nove države promenile su se i mnoge okolnosti, tako da značajne finasije koje su bile potrebne za izgradnju hrama nisu bile jedina prepreka. Izmenio se i sam Meštrović, koji je u vreme stvaranja Kosovskog ciklusa bio integralni jugosloven, pa kao takav ulazi i u srpsku umetnost i kulturu.
Država je od vajara, koji je posle ujedinjenja južnih Slovena, više bio okrenut Zagrebu i Splitu, nego Beogradu, otkupila sve skulpture ovog ciklusa, koje se uglavnom čuvaju u beogradskom Narodnom muzeju, osim dve u kruševačkom muzeju - "Male udovice" i "Srđe Zlopogleđe". Maketi Vidovdanskog hrama se posle jedne izložbe u Americi gubi svaki trag, sve do 1969. godine.
- Otkrili su je u jednom magacinu u Njujorku i vratili, nešto oštećenu u zemlju, prvo u Narodni muzej - nastavlja akademik Medaković. - Posle restauracije poklonjena je muzeju u Kruševcu, gde se i danas čuva u jednoj posebnoj prostoriji.
Tehnički, danas možda i nije neizvodljivo revitalizovati ideju o Vidovdanskom hramu i izgraditi ga po dosta preciznim skicama koje je ostavio Meštrović, smatra naš akademik, ali je pitanje gde ga postaviti. Drugo, velika dilema je umetnička celishodnost i autentičnost jednog takvog projekta, jer su od Meštrovićevog dela ostali samo fragmenti, gipsani modeli, skice.



POSAO ZA GENERACIJE

SAM Ivan Meštrović bio je svestan da je izgradnja hrama po njegovoj zamisli veliki posao, koji bi trajao godinama, a da bi ga završavale generacije Jugoslovena. Prema nekim procenama, posle Drugog svetskog rata, izgradnja Vidovdanskog hrama koštala bi više od 300 miliona dolara. Novac bi se možda i našao, ali u Titovoj Jugoslaviji ideja o mauzoleju kosovskim junacima nije nailazila na razumevanje.