U ZADUŽBINI kralja Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu otvorena je izložba "Tajna sanduka br. 23". Reč je o ličnim predmetima i dragocenostima kralja Aleksandra i kraljice Marije Karađorđević, koji su 1991. godine otkriveni u trezorima Narodnog muzeja u Beogradu. Predmeti su Zadužbini vraćeni na trajno čuvanje, jer su svojevremeno odatle i odneti.

- Ove i još mnogo drugih vrednosti Nemci su, maja 1941. godine, odneli sa Oplenca u Beli dvor u Beogradu - objašnjava Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine. - Predmeti su spakovani u sedamnaest sanduka, a jedan je nosio oznaku 23. Kasnije je jedino taj sanduk prenet u Narodnu banku, gde je konfiskovan. Najveće vrednosti banka je prodala, a deo je, 1947. godine predala Narodnom muzeju, bez ikakvih papira.

FABERŽEOV RAM

DO 1991. godine predmeti su bili spakovani u dva "ratna sanduka" u trezoru muzeja i na njih je bilo "zaboravljeno". Nije se znala sadržina, niti su izlagani. Kada su sanduci otkriveni, priređena je izložba, bez zvaničnog i svečanog otvaranja, bez govora. Uz podršku Dragana Kojadinovića, ministra kulture, konačno su vraćeni na Oplenac, i posetioci mogu da ih razgledaju u kući kralja Petra Prvog.

Po rečima direktora Gavrilovića, iz sanduka 23. sačuvan je mali broj predmeta, ali izuzetno vrednih. Na svakom je bila zakačena ceduljica na nemačkom jeziku, što govori da su Nemci u vreme Drugog svetskog rata bili u kraljevim dvorovima na Dedinju i da su vrlo pedantno popisali svu nađenu imovinu.

Među najvrednijim predmetima je dijadema kraljice Marije, izrađena od zlata, sa velikim krstom na centralnom delu. Nađena je sa pramenom kraljičine kose, u specijalnoj kutiji od kože na kojoj je zlatom ugraviran kraljevski grb. Dijadema je pripadala kraljici Mariji dok je bila rumunska princeza. Na osnovu dosadašnjih istraživanja, to je najverovatnije jedina kraljičina dijadema (od pet sačuvanih) koja se danas nalazi u zemlji.

Nađen je zlatni ram sa fotografijom kraljice Marije sa sinovima Tomislavom i Andrejom, rad poznate juvelirnice Karla Faberžea. Pretpostavlja se da je u sanduku bilo i čuveno Faberžeovo uskršnje jaje, ali je "nestalo" na putu od Narodne banke do Narodnog muzeja.

PARADNA SABLjA

OD predmeta koji su pripadali kralju Aleksandru, posebne prednosti je maršalska palica, oznaka dostojanstva maršala rumunske vojske. Taj čin je rumunski kralj dodelio kralju Aleksandru prilikom njegove zvanične veridbe sa rumunskom princezom Marijom, 9. janura 1922. godine, na princezin rođendan.

Velike je vrednosti sablja dimiskija, koju su Hercegovci poklonili kraljeviću Aleksandru u znak zahvalnosti na oslobođenju i ujedinjenju, u Sarajevu, 21. septembra 1920. godine. Cela sablja sa koricama izrađena je u Beču, u čuvenoj carskoj radionici.

Na sablji je kraljev monogram sa ugrađenim 31 brilijantom, što je simbolizovalo 31 godinu života regenta Aleksandra. Iznad je kruna u koju je usađeno 16 brilijanata, po jedan za svaku godinu vladavine dinastije Karađorđević. Na sečivu je ugravirana posveta "Kraljeviću Aleksandru" i "Vjerna Hercegovina 1920". Na prednjoj strani korica sablje (kanija), koje su izrađene od kovanog srebra, ugravirane su sve važnije pobede srpske vojske u ratovima od 1912. do 1918. godine.

Kralj Aleksandar se sa ovom sabljom pojavljivao u svečanim prilikama: povodom stupanja na presto, venčanja sa princezom Marijom, krštenju prestolonaslednika Petra. Prilikom izbora prvog srpskog patrijarha Dimitrija. Poslednji put je nošena na ispraćaju pokojnog kralja, na sahrani 18. oktobra 1934. godine na Oplencu.

U sanduku 23 nalazili su se i drugi predmeti kraljice Marije: minijaturni kalendar, skicen blok, fotografije, albumi, veći broj pisama i čestitke od porodice iz Rumunije. Nađen je zlatni sat kralja Aleksandra i njegova akten-tašna od kože.



ODNETO

U VREME Drugog svetskog rata, i posle, iz kraljeve vile i zadužbinarskog doma na Oplencu odneto je mnogo dragocenih predmeta. Svi koji su mogli, čerupali su njihovu zaostavštinu i do većine predmeta je teško da se dođe. Međutim, znamo da je deo sačuvan i da se nalazi u nekim od državnih organa. Uz podršku ministra Kojadinovića, pokušavamo da se predmeti vrate, jer su ih Karađorđevići ovde ostavili - smatra direktor Zadužbine.