BISER beogradskog verskog graditeljstva, sinagoga u Ulici maršala Birjuzova, sprema se da obeleži 80. rođendan. Toliko je vremena prošlo otkako je s blagoslovom kralja Aleksandra Karađorđevića velelepno zdanje predato na upotrebu ovdašnjim Jevrejima, sa željom da im bude mesto za molitvu, proučavanje svetih spisa i širenja dobre volje među ljudima.
Iako delom obnovljena, jedina beogradska sinagoga ne izgleda kao nekad, kad je tu bilo sedište nemačkih Jevreja - Aškenaza. Nisu je zaobišli burni događaji ovih prostora, pa je ovo versko zdanje menjalo kroz ratove namenu da bi u Drugom svetskom ratu čak bilo pretvoreno u kafanu i javnu kuću.
- Farbao mi je ovde čovek, koji mi je rekao da je kao 15-godišnjak čistio kafanu ujutru - kaže glavni rabin za SCG Isak Asiel, podsećajući da je i današnji inventar sinagoge skupljen kasnije sa raznih strana. Stari je razvučen.
Pa ipak, pamti se da su kroz beogradsku sinagogu prošla velika imena ovdašnjih Jevreja, među kojima su bili Oskar Danon, Aleksandar Tišma, Andrija Gams, Žak Konfino, Filip David... U njoj je živeo Enriko Josif, ili čuveni Nandor Glid, vajar čiji je spomenik postavljen uz memorijalni kompleks Jad Vašem u Izraelu, posvećen žrtvama holokausta. Jevrejin je bio i Stanislav Vinaver, ali je kasnije prešao u pravoslavlje.
- Ova sinagoga ima istorijsku i multikulturalnu dimenziju, jer predstavlja spomenik jednog vremena i jednog prostora na kojem su se razne kulture preplitale i prožimale - kaže povodom jubileja rabin Asiel. - Ovaj grad je uvek imao sposobnost da te kulture i tradicije apsorbuje, i to je prava slika o Beogradu, gradu raznih kultura. U tome je njegova glavna lepota. Nekad se na mestu, na kojem je danas Galerija fresaka, nalazila još jedna sinagoga, za koju je kamen-temeljac udario kralj Petar Prvi Oslobodilac, ali je od Nemaca spaljena, a bila je još jedna, najstarija, u Ulici Visokog Stevana. Zvala se Il Kal Vježu, što znači Stari hram, a srušili su je 1950. godine komunisti.
Pred proslavu jubileja, deo sinagoge već je obnovljen, postavljena je kapija i uređeno dvorište, u čemu je Jevrejskoj zajednici dosta pomoglo Gradsko zelenilo. Želja je da se obnovi i fasada, za šta su se Jevreji obratili za pomoć gradonačelniku Nenadu Bogdanoviću. Namera je da se u dane jubileja sinagoga otvori za narod, a organizovaće se i prigodne manifestacije kao što su priredbe, koncerti duhovni muzike i slično.
Danas na našem prostoru, prema rečima Asiela, žive ostaci španskih Jevreja (Sefardi) koji su se još davne 1492. godine, kad ih je katolička Španija najurila, delom naselili i kod nas. Takođe žive nemački Jevreji, Aškenazi. Oni su sada izmešani - Sefarda je pre Drugog svetskog rata bilo ovde deset hiljada, a Aškenaza dve. Danas ih je mnogo manje. Već po prezimenima se, međutim, zna koji Jevrejin kome pripada.
- Prezime Goldštajn ukazuje na nemačkog, a Albahari na španskog Jevrejina - kaže Asiel.
Najvrednije stvari u sinagogi smeštene su u sveti orman, koji Jevreji zovu "arona kodeš", a nalazi se na uzdignutom delu (teva) sa kog se čitaju svete knjige. U ormanu su svici Tore i drugi sveti spisi, među kojima se izdvaja Mojsijevo petoknjižje, ispisano na pergamentu guščjim perom, i staro preko 200 godina. Nad tevom gori kandilo koje Jevreji nazivaju večnom svećom - gorela je, kažu, još u prvobitnom hramu, iz koga su kasnije izrasle hrišćanske crkve.
Deo vrednih stvari, zbog lošeg iskustva prošlosti, Jevreji danas čuvaju u svom muzeju. Ali u samoj sinagogi sačekaće ih sedmokraki jevrejski svećnjak i delovi odeće s resama, koje uvek podsećaju Jevreje da se moraju držati deset božjih zapovesti.

SVETSKA IMENA
- LJUDI kažu da Beograd nije lep grad, ali se lepota ne može meriti parametrom Beča ili Pariza, njegova lepota je druge prirode, ona je u ljudima koji ovde žive - kaže Asiel. - To je sredina koja povremeno izbaci generaciju ljudi svetskog značaja, svetskih građana, koji se raziđu po svetu, daju tom svetu svoj doprinos, da bi posle jednog broja godina rodila nova, slična generacija. U takvim generacijama velikih bilo je dosta Jevreja.