TESLIN toranj u Beogradu sa naučno-pronalazačkim centrom, mogli bi još ove godine da postanu jedan od prepoznatljivih simbola naše prestonice. Toranj sličan onom koji je svojevremeno veliki genije izgradio u Koloradu Springsu ili na Long Ajlendu, sa sve "prizivanim" munjama video bi se iz aviona koji će sleteti na aerodrom "Nikola Tesla", kako će se uskoro, kako saznajemo, nazvati beogradska vazdušna luka.
Srpska akademija inovacionih nauka (SAIN) poslala je u petak Vladi Srbije predlog da se i na ovaj način obeleži 150. godišnjica rođenja velikog srpskog naučnika.
- Toranj i centar bili bi novi simboli i turistički i naučni brend Beograda - kaže baron Petar Rajačić, predsednik SAIN. - Smatramo da bi u okviru Centra trebalo izgraditi i kapelicu u kojoj bi počivali zemni ostaci velikog naučnika.
U Ministarstvu za dijasporu u četvrtak je prof. dr Vojislav Vukčević, ministar, član SAIN, razgovarao sa Rajačićem i Ljubom Vujevićem, predsednikom Srpskog društva "Nikola Tesla" u Njujorku.
- Srbi Amerike će zajedno sa Maticom učestvovati u obeležavanju velikog jubileja - rekao je Vujičić. - Podržavamo izgradnju tornja i istraživačkog centra.
U beogradskom Muzeju Nikole Tesle od 1957. godine je urna sa prahom našeg naučnika. Sfera koja nema nijedan šav, simbolizuje kosmos sa kojim je Tesla bio tako blizak. Ovakvu urnu osmislili su legendarni vajar Nebojša Mitrić i slikar Mario Maskareli.
Pod usmerenim svetlom reflektora, deluje naprosto vanzemaljski. Inspiriše.
Razlog izgradnje posebne kapele u kojoj bi bila i urna, jeste da to bude novo, kultno mesto koga bi obilazili mladi i naučni hodočasnici - govore u SAIN. Možda bi ova ideja, ipak, narušila celovitost sadašnje postavke Muzeja, jer se "sfera" uklapa u ukupnu priču o Tesli. Ovde su sve naučnikove lične stvari, arhiva, beleške, nacrti, biblioteka, fotografije, ordenje....
- Istraživači centar je i inače nasušna potreba Srbije - ističe Petar Rajačić. - Pronalazaštvo je kod nas potpuno zapušteno i neorganizovano bez ikakve potpore. Naša je ideja da se centar "Nikola Tesla" potpuno sam izdržava, a da bude u stanju da pomaže pronalazaštvu.


ZAOSTAJANjE
U RAZVIJENIM zemljama sveta na milion stanovnika se godišnje prijavi od 300 do 500 patenata koji su upotrebljivi.
- U Srbiji se na milion stanovnika prijavi svega desetak domaćih patenata - upozorava Rajačić. - Naša akademija u kojoj je 20 profesora i doktora nauka ima podršku Ministarstva nauke za razvoj pronalazaštva.