VEZALE su nas dubine i duh koji nas je držao u životu pod vodom, hiljade časova i hiljade milja pod morem. Ovako četvrti skup podmorničara iz svih krajeva bivše SFRJ objašnjava Milan Komar, mornarički pukovnik u penziji, nosilac zlatne podmorničke značke, predsednik UO udruženja "Podmorničar".
Oko sedamdeset podmorničara svesno se "nasukalo" preksinoć u Beogradu, na reci Savi, u velikom brod-restoranu "Lahor". Sve uz saznanje da je odlukom Vrhovnog saveta odbrane ove godine neslavni kraj doživela sjajna jedinica - 88. flotila podmornica, kojom se Ratna mornarica decenijama ponosila.
- Gde si Pajo, stari podmorski vuče! - pozdravlja Lazar Marjanović Pavla Crnogorca.
- Izbrisali nas, Laki - odgovara Pavle. - Vidi, došao i Mršavi. Hej, Beli!
Zdrave se podmorničari, toči se vino, priziva se miris mora, magla pala na Savu, pa je iluzija bliža.
Došao iz Splita Fridrih Moreti, penzionisani viceadmiral, komandant 88. FP od 1975. do 1980. godine. Stigao iz Slovenije i njegov naslednik Marjan Pogačnik, kontraadmiral, komandant 88. FP od 1980. do 1985. godine. To su bile zlatne godine. U to vreme je bilo aktivno oko 220 podmorničara na petnaestak podvodnih plovila.
- Ukinuli "Heroja" - konstatuje Andrej Korbar, mornarički pukovnik u penziji, prvi komandir na P 821, podmornici nazvanoj "Heroj". - Ukinuli i "Junaka" (P 822) i "Uskoka" (P 823).
- Sada celu Ratnu mornaricu briše Blagoje Grahovac - napominje Milutin Milanović, doajen podmorničarstva, kapetan bojnog broda u penziji. - On je pilotski general-potpukovnik, a šta mi podmorničari od njega da očekujemo kada je prvo rasturio Ratno vazduhoplovstvo. Ili je on nečiji spiker.
Vladimir Milatović, kapetan bojnog broda u penziji, sada profesor u Brodarskoj školi ovako vidi celu situaciju:
- U podmornicama su najsavremenije tehnologije u svim oblastima zastupljenije više nego bilo gde, a nose i najviše naoružanja. Potrebno je ovladati hidroakustikom, satelitskim, podvodnim, zemaljskim vezama, pritiskom, mikroklimom...
Milatović profesorski nastavlja:
- Ovo je planeta vode, a ne zemlje, dve trećine su okeani, mora, jezera, reke... I 90 odsto čoveka čini voda. Ko vlada morima, taj vlada svetom. Još je Petar Veliki, kada je ratovao sa Švedskom, napravio jednu od najjačih flota.
- Smiri se, Vlado! Valjda Blagoje Grahovac bolje zna taktiku odbrane od Petra Velikog - dobaci Franjo Elhard, poručnik bojnog broda, sada zaposlen u Upravi carina na Dunavu. - Mornaricu nikako ne smemo da ukinemo, u nju je mnogo uloženo, posebno u ljude. Sva ta znanja se mogu iskoristiti, a ne da se pomorci bacaju na blato, da rade za pijačnim tezgama.
- Stav je nekih naših političara da nam nisu potrebni ni avioni, ni podmornice, jer, kako kažu, više nikada nećemo ratovati - nadoveza se Milan Komar. - A ko će to napasti Dansku, Norvešku i Švedsku koje razvijaju zajedničku nordijsku koncepciju odbrane i upravo pokušavaju da naprave najbolju podmornicu na svetu? Zašto Grčka razvija podmorničku flotilu?
Još je aktivan Jovica Zlatković, kapetan bojnog broda. U Tivtu je preostalo još oko dvadesetak podmorničara kao neko jezgro.
- Imamo još tri "džepne" diverzantske podmornice, pogodne i za šverc, pa će njih još najbrže moći da prodaju - kaže Zlatković. - Ukidaju se preostale velike podmornice, prodaju se na licitacijama.
Ministarstvo odbrane je do sada tri puta pokušavalo da na tenderu proda sedam rashodovanih podmornica.
- Ministarstvo je iz apsolutnog neznanja na tenderima postavljalo uslove zbog kojih se niko nije ni javljao - tvrdi Milan Komar. - Nisu angažovani naši inženjeri, oficiri i podoficiri da učestvuju u remontu i da na tim podmornicama i zaradimo, pa makar ih prodali i crnom đavolu.
Šta se događa? Tender za kupovinu Remontnog zavoda u Tivtu završava se 20. decembra! Upućeni već znaju i ime kupca i njegovu nameru da od Remontnog zavoda napravi jahting klub, navode naši sagovornici. Zavod je do sada 115 godina remontovao brodove i podmornice. Na ulici će se, po svemu sudeći, naći 500 zaposlenih. Šta će biti sa podmornicama koje su još na vezu u Zavodu? Pa, one ne mogu na ulicu. Mogu u staro gvožđe.

OD HRABROG DO VARDARA
PRVU podmorničku grupu su u Kraljevskoj mornarici Jugoslavije formirale dve podmornice koje su 8. aprila 1928. godine uplovile u Boku iz Engleske, gde su naručene i napravljene. Bile su to podmornice "Hrabri" i "Nebojša".
Posle njih je mornarica Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj kupila još dve modernije podmornice - "Smelog" i "Osvetnika".
Posle Drugog svetskog rata, nova Jugoslavija je u Italiji naručila podmornice, "Savu" i "Mališana". Od 1960. godine kreće sopstvena izgradnja podmornica od kojih je najveći broj dobio ime po rekama: "Sava", "Drava", "Tisa", "Una", "Kupa", "Zeta", "Soča", završno sa "Vardarom".
Sada se, posle 77 godina postojanja ukida naše podmorničarstvo.

GDE STE, ADMIRALI?
- U BEOGRADU živi 11 bivših admirala, a nijedan se nije oglasio povodom izjava Blagoja Grahovca da nam Ratna mornarica nije potrebna - začuđen je Milan Komar. - Znam da su neki od njih karijeristički i uz političke igre došli do činova, ali me čudi što svi oni ćute, a ukida se najlepši deo njihovog života.