PRO­SLA­VA ma­na­stir­ske sla­ve, pra­zni­ka sve­tog Ste­fa­na i pr­ve go­di­šnji­ce od ob­no­ve ma­na­sti­ra Banj­ska, za­du­žbi­ne kra­lja Mi­lu­ti­na, je­dan je od po­vo­da što se u jav­no­sti raz­ma­tra sta­ra ini­ci­ja­ti­va o mo­guć­no­sti vra­ća­nja mo­šti kra­lja Mi­lu­ti­na iz cr­kve Sv. ne­de­lje u So­fi­ji u ma­na­stir Banj­ska.
Ko­men­ta­ri­šu­ći ovu ini­ci­ja­ti­vu, vla­di­ka Ar­te­mi­je je re­kao da tre­ba sa­če­ka­ti da se pr­vo sa­gra­di cr­kva u ma­na­stir­skom kom­plek­su, dok je igu­man ma­na­sti­ra Banj­ska pro­to­sin­đel Si­me­on pre­do­čio da dr­ža­va i cr­kva za­jed­nič­ki tre­ba da ra­de na po­vrat­ku mo­šti­ju iz Bu­gar­ske.
Iz Bu­gar­ske za sa­da ne­ma ko­men­ta­ra ove ini­ci­ja­ti­ve, iako je oči­gled­no da i na­ši su­se­di ite­ka­ko ce­ne za­slu­ge kra­lja Mi­lu­ti­na za pra­vo­sla­vlje. Ka­ko sa­zna­je­mo, do sa­da ni­ka­kav zva­ni­čan zah­tev za po­vra­tak mo­šti­ju kra­lja Mi­lu­ti­na ni­je pri­sti­gao, ali je iz­ve­sno da Bu­ga­ri ne­će tek ta­ko da se od­rek­nu ovog sve­ca.
Ko­li­ko se po­štu­je kralj Mi­lu­tin, do­ka­zu­je se sva­kog 29. od­no­sno 30. ok­to­bra, ka­da se u cr­kvi Sve­ta ne­de­lja u So­fi­ji odr­ža­va bde­ni­je i slu­ži sve­ta ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja u nje­go­vu čast. Sli­ka je ista od 1460. go­di­ne ka­da su mo­šti jed­nog od naj­ve­ćih srp­skih vla­da­ra svih vre­me­na, po nje­go­vom ama­ne­tu iz Trep­če pre­ne­te u glav­ni grad Bu­gar­ske.
Sve­šte­ni­ci, uz naj­ve­će po­što­va­nje te no­ći iz­no­se nje­go­ve mo­šti iz kov­če­ga ko­ji se na­la­zi u ovoj cr­kvi i uno­se ih u ol­tar, gde se odr­ža­va bde­ni­je. Mo­što se, tom pri­li­kom pre­o­bla­če, a be­lo plat­no na ko­jem se le­ža­le pro­te­kle go­di­ne se­če se na sit­ne ko­ma­di­će i de­li na­ro­du za zdra­vlje i is­ce­lje­nje bo­le­snih.
- Bu­gar­ska cr­kva i ver­ni­ci iz­u­zet­no po­štu­ju srp­skog kra­lja Mi­lu­ti­na - pre­do­čio je otac Kon­stan­tin Jan­čin iz cr­kve Sve­ta ne­de­lja, ko­ja se na­la­zi na sto­ti­nak me­ta­ra od re­zi­den­ci­je pred­sed­ni­ka Bu­gar­ske Go­e­or­gi Pro­a­no­va i se­di­šta bu­gar­ske vla­de. Ve­ru­je se da su nje­go­ve mo­šti u pra­vom smi­slu re­či sve­te. Iako bez gla­ve, on de­lu­je kao da je živ.
POD­SE­ĆA­NjE
KRALj - Mi­lu­tin, či­je je pu­no ime Ste­fan Uroš Dru­gi Mi­lu­tin, pre­mi­nuo je 29. ok­to­bra 1321. go­di­ne u svom dvor­cu Ne­ro­di­mlje na Ko­so­vu.
SA­HRA­NjEN je u svo­joj naj­zna­čaj­ni­joj za­du­žbi­ni - ma­na­sti­ru Banj­ska.
OKO 1389. go­di­ne, zbog ne­po­volj­nih po­li­tič­kih pri­li­ka, nje­go­ve mo­šti su iz Banj­ske pre­ne­te u Trep­ču, a oda­tle u So­fi­ju, gde se i da­nas na­la­ze.
O to­me ko­li­ko Bu­ga­ri po­štu­ju Sve­tog kra­lja Mi­lu­ti­na naj­bo­lje ilu­stru­ju či­nje­ni­ce da su nje­go­ve mo­šti, bez gla­ve i de­sne ru­ke, sme­šte­ne u pre­le­pom iz­re­zba­re­nom i osli­ka­nom ći­vo­tu, de­sno od iko­no­sta­sa. Pre­ko mo­šti­ju, to­kom ce­le go­di­ne, ver­ni­ci po­la­žu pa­ke­ti­će sa is­pi­sa­nim ime­ni­ma ko­je, po­sred­stvom Sve­tog kra­lja, na­me­nju­ju svo­jim mr­tvi­ma.
- Srp­ski pa­tri­jarh Pa­vle je pre ne­ko­li­ko go­di­na do­neo sve­ča­nu odo­ru za kra­lja Mi­lu­ti­na i ona se sa­da na­la­zi pre­ko nje­go­vih mo­šti­ju - re­kao je otac Kon­stan­tin, pre­do­čiv­ši da ovu cr­kvu oba­ve­zno po­se­ću­ju i broj­ni Sr­bi.

ŽE­NE I DE­CA
IAKO se nje­go­vi bi­o­gra­fi ne sla­žu u bro­ju že­na i de­ce ko­je je imao, ipak se zna da su za kra­lja Mi­lu­ti­na bi­le uda­te srp­ki­nja Je­le­na, vi­zan­tij­ska prin­ce­za Te­sal­ka, Ma­đa­ri­ca Je­li­sa­ve­ta, ko­ja mu je bi­la pri­ja i ko­ju je oteo iz ma­na­sti­ra, bu­gar­ska prin­ce­za Ana i vi­zan­tij­ska prin­ce­za Si­mo­ni­da o či­joj le­po­ti je pi­sao Mi­lan Ra­kić, a po­sto­je i alu­zi­je na ve­zu Mi­lu­ti­na sa Si­mo­ni­di­nom maj­kom, ca­ri­com Iri­nom Jo­lan­tom.