JOŠ je neizvesno kakva je sudbina delimično srušenih zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane, na uglovima ulica Nemanjine i Kneza Miloša u centru Beograda, pet godina od udara navođenih, avionskih raketa u velelepna zdanja od rumenog kamena i bračkog mermera, ojačanih betonskim konstrukcijama sa snažnom čeličnom armaturom.
U više naleta (29. i 30. aprila i 7. i 8. maja 1999. godine) avioni NATO "otkidali" su rakete sa letelica i usmeravali ih u prazne zgrade.
Na nekadašnjim terasama i na samom krovu izdanci kanadskih topola. Puštaju korenje u ruševinama.
- Zgrade je projektovao akademik, arhitekta Nikola Dobrović, i one predstavljaju možda i najvrednije ostvarenje srpske moderne arhitekture 20. veka - napominje mr Bojan Kovačević, direktor muzeja grada Beograda. - Akademik Dobrović je osetio vrednost prostora i postigao da pravougaona raskrsnica i zgrade državne uprave u blokovima po uglovima, sa novoizgrađenim zgradama vojske, neodoljivo podsećaju na geometriju srpskog grba - krsta sa ocilima.
Prema rečima Ksenije Đurić, načelnika uprave za odnose sa javnošću Vojske SCG, zgradu je pre dve godine od mogućeg urušavanja osiguralo građevinsko preduzeće "Ratko Mitrović".
U proteklih pet godina su, čini se, "konzervisane" i priče o budućoj nameni zgrada. Ili nije tako?
- Sa gledišta uređenja prostora i urbanizma, kao i zaštite kulturnih dobara, neophodna je dosledna sanacija i popravka zgrada "Dobrovićevog Generalštaba", prema stanju pre raketiranja i rušenja - kaže pukovnik Goran Dimić, načelnik Uprave za uređenje prostora i infrastrukture odbrane pri Ministarstvu odbrane SCG.
Ipak, otkriva pukovnik Dimić, u međuvremenu su radili razni lobiji. Bilo je i krajnje neumesnih, ali za neke ljude profitabilnih ideja, da se na ovom mestu, preko puta Vlade Srbije i Ministarstva za inostrane poslove, izgradi višespratni i podzemni parking.
Bilo je i namera da se zgrade "preprave" u hotele uz prateće sadržaje (sa sve kockarnicama).
- Logično bi bilo da se posle sanacija zadrži prvobitna namena zgrada, a u mnogome će to zavisiti od buduće transformacije i reforme vojske - govori pukovnik dr Miroslav Mladenović, izvršni direktor Tima za reforme Ministarstva odbrane.
Zaključak Instituta za ispitivanje materijala iz Beograda je da je moguće sanirati i popraviti objekte uz rušenje i raščišćavanje uništenih delova.
- Prema okvirnim procenama, neophodno je 15 miliona evra za sanaciju i popravku ovog kompleksa - nastavlja pukovnik Goran Dimić. - Nedostaje novac. U postupku je formiranje fonda za finansiranje reformi, čiji će osnov činiti imovina koju koristi vojska.
Postoji, znači, mogućnost da se iz tog fonda novac usmerava u sanaciju "Dobrovićevog Generalštaba". Taj prostor i te zgrade su u vlasništvu državne zajednice SCG, a dati su vojsci na korišćenje, odnosno Ministarstvu odbrane na upravljanje.
- Očekuje se donošenje prostornog plana infrastrukture odbrane, a tada će se znati koji su kompleksi perspektivni za vojne potrebe, a koji nisu - precizira pukovnik Dimić. - Ti, "neperspektivni" objekti, odnosno kompleksi, moći će da dobiju drugu namenu, da se iznajmljuju i rentiraju, a prikupljeni novac će se slivati u fond za reformu vojske.
Da li će se i zgrade na uglu Nemanjine i Kneza Miloša proglasiti za "neperspektivne"?
"Danas se i ulice sećaju da su nekada bile poljane", napisao je Horhe Luis Borhes u "Ivanjskoj noći". A, bila je noć 7. na 8. maj 1999. godine kada su rakete rušile lepotu i simbole. Na ovom mestu bile su poljane, pa Velika kasarna (1836), pa Artiljerijska škola (1850), kasnije Vojna akademija, zatim izgrađena nova Vojna akademija (1899), 1901. godine podignuta kasarna Sedmog konjičkog puka. Mnogo ranije vršljali i Turci i Austrijanci.
Vojnu akademiju i Ministarstvo vojske srušili su Nemci u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine. Jedna od ideja je da se u dve obnovljene zgrade smesti sva komandna struktura beogradskog korpusa, koja je sada raštrkana.
Vreme sadašnje: penjemo se stepeništem koje deluje sigurno, prolazimo kroz srušene prostore, gazimo po staklu, drvetu, limu, po kablovima, betonu, gvožđu, kroz iskrzane oštre ivice ruševina i posmatramo kako dole teče život. U samoj zgradi krateri, beton se drži u grudvama za iskrivljenu armaturu. U širokom foajeu prizemlja ogromni mozaik. Kroz celu zgradu huči vetar.

ZGRADE BILE POD ZAŠTITOM
POGOĐENE zgrade su bile pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Projektovane su i građene od 1954. do 1965. godine. NJihovi oblici i kompozicija su i dalje predmet proučavanja domaćih i stranih stručnjaka i institucija graditeljstva. U vreme pre bombardovanja u njima je dnevno boravilo 300-400 generala i oficira koji su rukovodili vojskom.
Akademik Nikola Dobrović je umro 1967. godine, dva leta po završetku zdanja.

UNIŠTENO ŠEST HILJADA KVADRATA
OD 12.500 kvadratnih metara zgrade Generalštaba, potpuno je uništeno 3.500 kvadrata. Na zgradi Ministarstva odbrane uništeno je 2.700 kvadrata od ukupno 42.000.
Od čitavog kompleksa već su sanirane tri lamele: D, E i F (gde je i visoka zgrada, kula Generalštaba sa 18 spratova). Ostale su i ruševine u lamelama A, B i C.