U GALERIJI Vojnog muzeja u Beogradu ovih dana gostuje ceo svet. U toku je izložba posvećena 125-godišnjici ove ustanove, ali u postavci nisu već viđeni eksponati ovih prostora, već deo ovdašnjoj publici nepoznatog nasleđa sa svih meridijana koji je godinama čuvan u depoima muzeja.
- Godinama je pokretana ista tema - kaže Branka Milosavljević, kustos, jedan od autora postavke. - Ranije je to bio NOB, posle su nastale neke nacionalne teme. Uglavnom, ono što je u tom trenutku bilo politički uputno. Na razmišljanje nas je podstakla želja da pokažemo svetu da posedujemo nešto drugo, da smo, bez obzira na političku klimu u državi, čuvali i sačuvali kulturno nasleđe drugih zemalja.
Patina je izmirila i poravnala negdašnja neprijateljstva. Neprijatelji u ratu pomireni su u izložbenom prostoru, pa predmeti carskih armija, pobednika i poraženih, saveznika i protivnika stoje jedni pored drugih. Postavka je podeljena u nekoliko tematskih celina, kao što su: zbirka kapa i šlemova, gravire, evropska i vanevropska odlikovanja, japanski oklopi i mačevi, ruske uniforme, vojne insignije.

NEPROCENJIVO BLAGO
- FONDOVI Muzeja pustošeni su tokom oba svetska rata, tako da danas od nekih uniformi posedujemo samo epolete, čija vrednost, takođe, nije beznačajna - kaže Milosavljević. - Nedostaje dosta toga, ali ostalo je još puno eksponata.
Zbirka kapa i šlemova stranih armija je najbrojnija u Fondu uniformi. Najviše je francuskih i švajcarskih. Među umetničkim delima, dosta je do sada neviđenih vrednih eksponata, kao biste Franje Josifa i njegove supruge, zatim litografije i bakrorezi ruskih umetnika koji su u ovoj ustanovi radili do Drugog svetskog rata. Tu su i japanski oklopi i njihovi mačevi, koji ne potiču iz samurajskog perioda, već iz 20. veka.
- Izdovojila bih odlikovanja, među kojima je dosta vrednih. Za neka znamo da su pripadala našim političarima, vladarima i drugim uglednim ličnostima, ali za jedan broj, koji je došao od kolekcionara, ne znamo. Zato smo ih svrstali po zemljama, izdvojili smo najviše odlikovanje i najviši stepen kojim raspolažemo. To su izuzetno vredni i dekorativni predmeti primenjene umetnosti, koji nikada nisu bili izlagani.
Predmeti su u Muzej stizali na različite načine. Jedan deo predmeta je nabavljen akvizicijom, drugi je pretekao iz odeljenja stranih država koje su svoje istorijske predmete, još pre Drugog svetskog rata predale Muzeju. Deo je dobijen kao poklon stranih poslanstava ili naših darodavaca, a deo na, zasada, nepoznat način. Posle Drugog svetskog rata, vredne kolekcije su stigle od slovenačkog kolekcionara Janka Vasina, koji je veliki broj predmeta prodao Muzeju, među kojima i diplomatsko odelo i mač austrijskog komornika.

MEMLJIVI DEPOI
PUKOVNIK Srboljub Miletić, direktor Muzeja, smatra da Vojni muzej ima još mnogo da pokaže na ovu temu, da bi mogli svaka dva meseca da prave izložbe u narednih deset godina.
- Fond Vojnog muzeja je jedan od najbogatijih muzejskih fondova u svetu - ističe Miletić. - Ne verujem da ijedan muzej raspolaže originalnim zastavama iz najkrvavijih bitaka, kada su stegonoše i životima plaćale da znamenja ne padnu neprijatelju u ruke. U depoima ima 12 zbirki, sa gotovo 30.000 predmeta, oko 20.000 snimljenih kaseta, filmova, gotovo 15.000 knjiga. Svakog dana poseti nas od deset do 15 ljudi, uglavnom starije generacije, koji dolaze i nude nam razne biltene, glasnike, pištolje, jatagane, bodeže... Procenjujemo vrednost, i ako ih nemamo u zbirkama, prihvatamo.


VLAGA
VOJNI muzej je u svim svetskim enciklopedijama i među prvih dvadesetak u svetu. Sa ovolikom zbirkom predmeta, može se porediti sa evropskim u kojima je zaposleno preko 170 ljudi. Ovde radi samo 36. Svaki kustos brine o 5.000-10.000 predmeta, dok je standard u Evropi najviše 550-800 .
Po njegovim rečima depoi su vlažni, što otežava održavanje eksponata. Klimatizovan je samo deo gde je stalna postavka. Zbog velike vlage imaju dosta problema, pa moraju povremeno da iznose predmete, da ih zaštite, pa ponovo vraćaju.

POSEBNI
- IMA nekih nagoveštaja da bi Vojni muzej trebalo stopiti sa Narodnim, a zaposleni u ovoj ustanovi smatraju da to nije dobar potez. Svaka zemlja kojoj je imalo stalo do ponosa i istorije ima ovaj tip muzeja kao posebnu instituciju, ma koliko ona koštala - smatra Miletić.