KRUŠEVAC - Seljaci u Krvavičkoj reci otkrili su ostatke životinje koja ne liči ni na jednu poznatu zver, tvrdeći da se u selu pojavio “drekavac** - sotona iz bapskih priča koja napada ljude. Zver na prvi pogled liči na psa ili lisicu, ali zadnje noge najavljuju sličnost sa kengurom.
Ovaj deo reportaže, objavljene 9. decembar 1992. godine u našim novinama, možda se nikada ne bi ponovo našao na novinskim stupcima da u okviru tog teksta još tada nisu pominjani Amerikanci, uvertira za bombardovanje i nakaze iz laboratorije NATO.

NIKO NIJE VEROVAO
NAŽALOST, sve što je pre deset godina najavljivao drekavac iz sela Krvavica kod Kruševca, obistinilo se. Bivša Juga je krvarila, a zatim su naše nebo zaorale moćne NATO mašine.
Naravno, sve te priče o drekavcu tih godina mnogi su prihvatali sa rezervom, da bi tek u poslednje vreme konstatovali da je ova anđama u stvari bila dobar vidovnjak. U Krvavici kod Kruševca su tada tvrdili da se priča o drekavcu pojavljuje uvek pred rat i da ne sluti na dobro.
- Pričali su mi stari da je to uvek bivalo kada su ratne prilike i kada je Srbiji pretila nesreća - pričao je Radojko Rakin iz Krvavice. - Anđama je bivalo na sve strane, a najviše na raskrsnici šumskih puteva. I baš tada su se pojavljivala takva stvorenja - ni ljudska ni životinjska, neka grozna mešavina da te strah uhvati. Baba Radojka mi je pričala da je pred onaj davni rat, negde 1913. odine, kroz selo prošlo nešto nalik na jare, samo bez kože. Čas mekeće, čas govori, slično ljudskom govoru...
A baš takvo stvorenje je krajem 1992. godine uznemirilo Krvavičane i meštane okolnih sela, kada su u njihovoj reci pronađeni ostaci čudnovate zveri. U prvi mah su Stanoje i Jovica Milićević, koji su otkrili lešinu, pomislili da se radi o uginulom psu ili liscu, ali se kasnije ispostavilo da životinja ne liči ni na jednu od poznatih zveri.
Zmijolika glava sa velikim očnjacima, duguljasto telo dužine 80 centimetra, kratke prednje noge, kožice između pristiju i posebno zadnji udovi koji su podsećali na noge kengura, bili su dovoljan razlog da se posumnja u nešto neobično.
Kako se priča ubrzo proširila i do Beogarada, u Krvavicu je došao Milan Paunović, tadašnji kustos Prirodnjačkog muzeja, koji je razrešio enigmu. Krvavički drekavac je, po njegovom mišljenju, bila odrana lisica. Bilo kako bilo, mit o drekavcu iz Krvavice je ostao, a sotona se pojavila posle nekoliko godina u filmu Srđana Dragojevića “Lepa sela lepo gore”.

STRAŠNE PRIČE
DREKAVAC se potom pojavio krajem devedesetih godina ponovo na novinskim stranama. Srebrno jezero, sve popularnije odredište mnogobrojnih turista nadomak Velikog Gradišta, tada je bilo na najboljem putu da dosegne slavu škotskog Lok Nesa. Među tamošnjim žiteljima i mnogobrojnim gostima bile su sve učestalije “strašne priče” o drekavcu, koji tumara pokraj jezera plašeći ljude.
- Kao od šale nešto mi je pocepalo mrežu od skoro hiljadu metara! I to onu najdeblju... Kakva li je to sila, bog te tvoj!!! Neki kažu da je to samo ogroman som, ali ako mene pitate to ti je neko čudo mutiralo od onog bombardovanja. Nema šta drugo! - pričao je ribar Radomir Đurđević. - Još kao dečak od svojih starih slušao sam priče o nekakvom dunavskom monstrumu koji se javlja jednom u sto godina.

DREKAVAC U ŠKOLI
ČUVENI drekavac uspeo je 1993. godine da uđe i u obrazovne ustanove na “velika” vrata. Na časovima biologije, na zahtev učenika, nastavnici su primoravani da više od pola vremena iskoriste za grupnu analizu životinje iz Krvavice.