BUDžET Srbije na crnom tržištu jakih alkoholnih pića godišnje gubi i do 150 miliona evra. Poslednji podaci govore da neregistrovani proizvođači plasiraju na tržište čak 56 miliona litara žestokih pića. S druge strane, registrovane destilerije, male i velike, u istom periodu uspeju da proizvedu oko 14 miliona litara. Grupacija proizvođača jakih alkoholnih pića Privredne komore Srbije nada se da će država, kao što je uspela da reši problem drugih nelegalnih tržišta, izaći na kraj i sa "crnim maliganima".

Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, kaže da je Srbija nekad bila veliki izvoznik rakije, ali poslednjih decenija se izvoz znatno smanjio. Blag rast izvoza ponovo počinje od 2006. godine i godišnje vrednosti izvoza kreću se od oko 16 miliona dolara, dok je uvoz duplo veći:


PROČITAJTE JOŠ:
Beograd ispred Zagreba po mnogim fiskalnim parametrima

- S obzirom na to da imamo veliku proizvodnju, velike količine rakija koje su lagerovane u podrumima proizvođača, visok kvalitet i veliku potražnju naših rakija, izvoz je mali u odnosu na količinu koja se godišnje proizvede u Srbiji.

U narednom periodu, kako kaže Ivanović, neophodno je raditi na edukaciji proizvođača, ali i potrošača, kako bi proizvodili, odnosno konzumirali alkohol poznatog porekla. Neophodno je zajedničko delovanje finansijske i tržišne inspekcije kroz suzbijanje nelegalnih kanala prodaje i sistemsku kontrolu objekata u kojima se obavlja promet alkoholnih pića, kao i intenzivniji nadzor akciznih markica i deklaracija, sve radi zaštite potrošača kroz bolju kontrolu alkoholnih pića u prometu, jer se samo proizvodi kontrolisanog porekla i od nadležnih institucija potvrđene zdravstvene ispravnosti mogu smatrati bezbednim za ljudsku upotrebu.

Predsednik Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića u PKS Ivan Urošević upozorava da su podaci o učešću sive zone poslednjih deset godina alarmantni.

- Neke stvari moraju da se promene, inače, naš nacionalni proizvod je u velikom problemu. Sve je manje proizvođača koji imaju snage da se ozbiljno bave ovom proizvodnjom, a to se automatski odražava i na sam kvalitet proizvoda - kaže Urošević. - Ugostitelji kupe jedan litar od registrovanog, a deset od neregistrovanog proizvođača. Prodaju se po lokalima koji rade samo noću i vikendom, pa inspektori i ne stižu do njih. Predlažu nam da ih mi prijavljujemo. Kvalitet tih rakija je loš, jer je to rafinisani alkohol sa aromom. Time su ugroženi potrošači, jer piju piće lošeg kvaliteta. Država gubi ogromna sredstva. Procenjuje se da 150 miliona evra godišnje od akciza i poreza na alkoholna pića ne stiže u budžet. Država se izborila sa nelegalnim tržištem duvana i nafte, ali ovaj problem se nikako ne rešava.

Dimitrije Ivanović kaže da prema registru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Srbiji posluje više od 550 proizvođača jakih alkoholnih pića. Najrasprostranjenija proizvodnja voćnih rakija je proizvodnja rakije od šljive, kao najzastupljenije voćne vrste. Po proizvodnji šljive Srbija zauzima četvrto mesto u svetu, od čega se oko 75 odsto šljive upotrebi za proizvodnju rakije. Najkvalitetnije rakije od šljive proizvode se u zapadnom delu Srbije, i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti.

- Prethodni zakon o proizvodnji jakih alkoholnih pića bio je dosta zahtevan - objašnjava Urošević. - Ko god je proizvodio rakiju, preduzetnik, morao je da angažuje tehnologa. Rezultat je bio da se najveći broj proizvođača nije registrovao. Sada imamo novi zakon koji pokušava da eliminiše loše posledice prethodnog, ali potrebno je vreme. Danas je moguće proizvoditi do 500 litara bez dodatnih troškova. Nelojalna konkurencija uništava legalne proizvođače. Borba je moguća na više frontova. Vi sad imate situaciju da fizičko lice može da kupi litar arome od koje može da se proizvede 1.000 litara rakije. Šta će to nekom fizičkom licu. Sigurno ne pravi kolače. Imamo podatke iz 2012. godine. Tada se procenjivalo da se 56 miliona litara rakije proizvode u neregistrovanim destilerijama, a 14 miliona litara u registrovanim. Pitanje je kakva je sada situacija.

Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović napominje da Privredna komora Srbije u poslednje dve godine aktivno radi na borbi protiv sive ekonomije, jer je za privredu to jedan od prioriteta. Za rešavanje tog problema, navodi Malinović, potreban je zajednički rad, ali i ukazivanje na konkretne probleme koji se javljaju u praksi i na one koji nepošteno obavljaju svoju delatnost. Sami privrednici na terenu najbolje znaju ko su njihovi konkurenti koji se bave nelegalnom trgovinom, a hodogram je najbolji odgovor, jer daje jasne naznake kada, u kom periodu godine i koji inspekcijski organ treba da se angažuje kako bi se rešavao uzrok problema, a ne da se samo bavimo posledicama.


OBUKA INSPEKTORA DA UOČE FALSIFIKAT

CARINSKI inspektori se edukuju da lakše uočavaju i bolje prepoznaju falsifikovanu robu, te je postignut dogovor da će takve aktivnosti biti organizovane i u cilju sprečavanja paralelnog uvoza. Poljoprivredna inspekcija je za 11 meseci ove godine sprovela 370 kontrola na pijacama i 1.500 kontrola u ugostiteljskim objektima.


PROČITAJTE JOŠ:
Juneća šnicla skuplja za trećinu

KONTROLE U RESTORANIMA I NA PIJACAMA

NENAD Vujović, načelnik Poljoprivredne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, kaže da je zbog činjenice da se u prometu - ugostiteljskim objektima i na pijacama, zatiče nedozvoljena prodaja alkoholnih pića i rakija, akcenat nadzora u svim planovima ove inspekcije je upravo u tim objektima.

- Pošto su svi planovi naše službe zasnovani na proceni rizika, u 2017. godini smo u ovim objektima izvršili 35 odsto svih naših kontrola, da bi u 2018. taj procenat podigli na 40 odsto - ističe Vujović. - Procenat neusaglašenosti je 8,05 odsto, oduzeto je i uništeno 237 litara rakija. Podneto je 56 prekršajnih prijava i devet prijava za privredni prestup. Poljoprivredna inspekcija će nastaviti sa visokim procentom kontrola u ugostiteljskim objektima i na pijacama. Smatramo i da je uspostavljena koordinacija različitih službi po ovom pitanju veoma bitna i očekujemo da rezultati budu bolji.