ONI svojim radom rešavaju ekonomske, ali i obrazovne, zdravstvene, pa i ekološke probleme, a zaradu često troše na ispunjavanje određene društvene misije. Socijalno preduzetništvo je decenijama jedan od načina prepoznavanja i rešavanja socijalnih izazova. U Srbiji posluje 1.196 ovakvih preduzeća, a među njima najviše je, 65,6 odsto, zadruga.

Udruženja građana čine 23,7 odsto, preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom 3,8 odsto, a agencije za razvoj 2,7 odsto socijalnih preduzeća. Ostalo su fondacije, poslovni inkubatori i zavisna preduzeća. Ovaj sektor zapošljava više od 10.000 ljudi u Srbiji.


PROČITAJTE JOŠ:
Kvadrat u novogradnji oko 25 odsto skuplji nego 2013. godine

- To znači da ovaj sektor mobiliše mali broj radno sposobnog stanovništva - ocenjuje Srđan Popović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije. - Godinama se radi na Zakonu o socijalnom preduzetništvu. Predstavnici ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su formirali Radnu grupu koja definiše konačni Nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu. Početak javne rasprave se očekuje u naredne tri nedelje. Zakonom će biti definisani termini socijalno preduzeće i socijalno preduzetništvo, polja delovanja socijalnih preduzeća, kriterijumi za osnivanje socijalnih preduzeća, označavanje socijalnih preduzeća i drugo.

Brojne su kategorije koje bi mogle da reše egzistencijalno pitanje kroz socijalno preduzetništvo. To su pripadnici etničkih zajednica, samohrani roditelji, supružnici iz porodica u kojoj su oba supružnika nezaposlena, osobe koje su bile na izdržavanju kazne zatvora, žrtve trgovine ljudima, zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja ili eksploatacije. To mogu biti i ljudi koji se suočavaju sa egzistencijalnim teškoćama zbog zavisnosti od alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava, posle završetka programa odvikavanja, ali i viškovi zaposlenih, dugoročno nezaposleni. Bilo da su starija od 50 godina ili mlađi od 30 godina života.

Privredna komora zato radi na dva projekta čiji je cilj osnaživanje socijalnog preduzetništva u Srbiji. Oba su u okviru Dunavskog transnacionalnog programa. Cilj im je razmena informacija i znanja između socijalnih preduzeća, socijalno odgovornih kompanija, kao i finansijskih i naučnih institucija, nadležnih ministarstava i nevladinih organizacija, koje se bave razvojem socijalnog preduzetništva.

- Projekti koji se realizuju u okviru ovog programa su namenjeni jačanju kapaciteta zemalja u Dunavskom regionu i izuzetna su prilika za razmenu iskustava u određenim oblastima, povezivanje institucija, kao i internacionalizaciju preduzeća kroz radionice, treninge, bilateralne susrete - kaže Srđan Popović. - Ovi projekti takođe omogućavaju sinergiju u izradi strategija i akcionih planova na nivou Dunavskog regiona gde su uključene sve zemlje partneri, kao i sve relevantne institucije, donosioci odluka. Privredna komora Srbije realizuje sedam projekata iz ovog programa koji su namenjeni unapređivanju privrednog ambijenta i pružanju podrške srpskim firmama u različitim oblastima, proizvodne inovacije, obrazovanje, socijalno preduzetništvo, pametni gradovi. Projekat SENSES se bavi jačanjem socijalnog preduzetništva u zemljama dunavskog regiona kroz jačanje kapaciteta socijalnih preduzeća i saradnje sa socijalno odgovornim korporacijama.

Prema rezultatima dosadašnjih analiza sprovedenih u ovom projektu, osnovni pravci razvoja socijalnog preduzetništva su uspostavljanje pravnog okvira podržanog alatima za merenje njegovog uticaja, jačanje nacionalnih i internacionalnih odnosa, unapređenje mogućnosti za izlazak na tržišta, širenje mogućnosti za finansiranje na javnom i privatnom nivou i nastavak sprovođenja programa obuka budućih preduzetnika.

- Kroz projekat će biti realizovane edukativne radionice koje tretiraju više oblasti: marketing i prodaja, finansijska održivost, menadžment, intelektualna svojina i pisanje biznis plana - dodaje Popović. - Polaznici će imati priliku da svoju ideju biznis plana predstave stručnom žiriju, a žiri će oceniti uspešnost kreiranja biznis plana i dati im sugestije koje će im pomoći da realizuju samu ideju. Privredna komora Srbije će nakon toga organizovati i susrete kompanija sa socijalnim preduzećima, gde će jedni drugima predstaviti svoje aktivnosti, uspostaviti kontakt i ostvariti moguću poslovnu saradnju.

Projekat "Finance4SocialChange" promoviše socijalne inovacije i finansijske instrumente i alate koji za cilj imaju unapređenje sektora socijalnog preduzetništva kroz razvoj strategija, obuke i izradu biznis planova, a kao nastavak projekta SENSES.

- Ovaj projekat će prvi put pokušati da kao svoj rezultat proizvede strategiju i akcioni plan za razvoj finansijske podrške u zemljama Dunavskog regiona, a sa učešćem renomiranih partnera iz inostranstva u ovoj oblasti - ističe Srđan Popović. - Takođe, kroz niz radionica, obuka za pripremu biznis planova i povezivanje sa potencijalnim investitorima i institucijama iz sektora finansija, ovaj projekat će pružiti direktnu podršku razvoju socijalnog preduzetnišva u Srbiji.


PROČITAJTE JOŠ:
INVESTICIJA U LESKOVCU: Stiže "Delongi"

KAKO POMOĆI

ZAKON bi trebalo da reši pitanje i kao bi država mogla da podrži socijalna preduzeća.

- Socijalnim preduzećima u ranoj fazi razvoja treba obezbediti adekvatne izvore finansiranja, bilo u formi granta, odnosno povraćaj uloženog novca u kupovinu opreme ili drugih resursa potrebnih za obavljanje određene delatnosti - smatra Srđan Popović. - Uz pomoć partnerskih institucija, kao što je PKS, treba organizovati obuke i treninge u cilju jačanja njihovih kapaciteta. Određenim podsticajima je moguće motivisati tradicionalne kompanije da više sarađuju sa socijalnim preduzećima. Takođe, garantnim mehanizmima pomoći bankama da kreiraju povoljnije finansijske instrumente za socijalna preduzeća. Socijalnim preduzećima u razvijenijoj fazi pomoći da pronađu nova tržišta za svoje proizvode i usluge i na taj način obezbede sredstva koja će reinvestirati u sopstveno poslovanje i obavljanje misije za koju su se opredelili.