POJEDINI principi današnje cirkularne ekonomije postojali su još pre trideset i više godina kroz koncept industrijske ekologije ili industrijske simbioze, koji podrazumevaju da otpad iz jedne industrije ne završava na deponiji ili u prirodi, već ga koristi neka druga industrija, kao sirovinu ili poluproizvod.

Kako ističe Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije, naša zemlja je trenutno u situaciji da je u procesu izgradnje svog sistema upravljanja zaštitom životne sredine, tako što prilagođava zakonodavni okvir u ovoj zahtevnoj oblasti.

- Međutim, iako smo u fazi razvoja ovog sistema, možda je upravo to dobar trenutak da se u nacionalne strategije i politike ugrade elementi i principi cirkularne ekonomije, ali vodeći računa o stepenu ekonomskog razvoja zemlje i stanju industrije i privrede u celini - ističe Dušan Stokić, napominjući da se, pri tome, mora imati u vidu da sve ovo košta i da će najveći deo ovih troškova platiti industrija, lokalne samouprave i građani.

Cirkularna ekonomija, kako naglašava, treba da doprinese održivom razvoju, zaštiti životne sredine, štednji resursa i zdravlju ljudi i to jeste interes svih građana i u Srbiji.

PROČITAJTE JOŠ - Abramović: Zatvoriti deponije, otpad pretvoriti u resurs

Cirkularna ekonomija je nova industrijska revolucija koja ima za cilj maksimalno očuvanje prirodnih resursa za nove generacije u skladu sa ciljevima održivog razvoja. Kako ističe Sandra Kamberović, pravni konsultant za politike zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, potreba za promenom i iznalaženjem rešenja za globalnu agendu donela je novi strateški pristup u proizvodnji koji ima za cilj da optimizira sve proizvodne procese na taj način da se ti proizvodi nakon upotrebe mogu ponovo vratiti u ciklus proizvodnje.

VRATA KA EVROPSKOJ UNIJI EVROPSKA unija planira da plasira preko 50 milijardi evra do 2020 kao podršku razvoju cirkularnoj ekonomiji u raznim sferama - ističe Milan Veselinov. - Dok možemo da računamo na pristupne fondove EU, kao i novooformljenim fondovima isključivo namenjenim tranziciji ka CE u okviru EU programa, Srbija je na početku ovakvog razvoja i mi polako otvaramo vrata prilikama. Definitivno ćemo se potruditi da otvorimo i vrata na republičkom i lokalnom nivou i formirajući programe podrške ovakvoj tranziciji staviti pečat na odlučne korake koje srpski privrednici žele napraviti u inovacijama i kreiranju boljeg i čistijeg privrednog sistema.

- Cilj je da se proizvodi koji nisu u upotrebi ponovo vrate u proces proizvodnje i da imaju ponovnu upotrebnu vrednost kao sirovina - objašnjava Sandra Kamberović. -- Republika Srbija je na samom početku usaglašavanja propisa upravljanja otpadom, što predstavlja dodatni izazov reforme linearnog sistema upravljanja otpadom u cirkularni. Ovome treba dodati i podatak kontinuiranog porasta otpada i činjenicu da se kod nas reciklira samo pet odsto komunalnog otpada.

Ona ističe da će sistem upravljanja optadom morati da pretrpi ozbiljne sistemske reforme, i zakonodavne i finansijske, kroz uvođenje novih načina poslovanja, obrade podataka, monitoringa, sakupljanja sirovina, uvođenja produžene odgovornosti proizvođača, eko-dizajna, i svih drugih socijalno-ekonomskih mera koje mogu umnogome da doprinesu unapređenju postojećeg sistema kako bi mogli da primenimo standarde koje zahteva cirkularna ekonomija.

- Zato se sa punim pravom može reći da u novoj industrijskoj revoluciji cirkularne ekonomije otpad ne postoji, već postoji samo upotrebljena sirovina koja se vraća ponovo u proizvodne procese - zaključuje Kamberović.

Firma CirEkon je partner PKS u realizaciji Akademije i kreator njenih okvira. Ova firma je, zajedno sa PKS, uz podršku EIT Climate-KIC i UNDP projekta "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene", pokrenula je Akademiju cirkularne ekonomije.

- Akademija cirkularne ekonomije je prvi korak odlučnog stava firme CirEkon i Privredne Komore Srbije i da počnu sa neophodnim modernim razvojem privrede - kaže Milan Veselinov iz kompanije CirEkon. - Taj prvi korak je transfer znanja i iskustva iz inostranstva, a predstavlja program koji će pružiti poslovnom sektoru Srbije priliku da stekne praktična znanja kako bi mogli da uvrste predloge CE u svoje strateške odluk. Takođe, Akademija kreira nova znanja unikatna za tržište Srbije. Plan je da firme informišemo, a njihovim donosiocima odluka isporučimo najkvalitetnije treninge koji će im omogućiti razvoj novih proizvoda veće vrednosti, uz apilkaciju novih poslovnih modela omogućiti im i bolje plasmane na evropskom tržištu.


Ovakav program ima za cilj da formira lidersku grupu profesionalaca zainteresovanih za inovativni pristup proizvodnji.

- Zajedno sa njima planiramo da pripremimo tržište za promenu filozofije ekonomije koja će isporučivati čistije proizvode više vrednosti, sa više ušteda u korišćenju resursa na tržišta Srbije i inostranstva - ističe Veselinov.

PROČITAJTE JOŠ - U smeću leži veliki novac

Organizatori ovogodišnjeg programa su Privredna komora Srbije i CirEkon, mlada firma koja je potpuno posvećena tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji pomažući preduzetnicima i startapovima da usklade svoja rešenja sa modernim svetskim principima CE, pomažući velikim firmama kroz približavanje koncepta i predlaganje novih rešenja, transferom praktičnog znanja kao i konekcijom sa izvorima evropske podrške projektima koji su usmereni ka tranziciji ka CE.

Polaznici ove akademije edukuju se o primeni veoma praktičnih alata koji su i u svetskom miljeu sasvim novi.


- Ceo program je osmišljen da prati životni put jednog proizvoda u cirkularnoj ekonomiji, tako da radimo na poljima analize sistema kroz alate analize toka materije, analize životnog ciklusa proizvoda, dugoročnog planiranja za kompleksne sisteme kroz Backcasting metodologiju, i posmatramo optimizaciju sistema kroz zatvaranje kruga nabavki i novi način ponude proizvoda putem novih poslovnih modela - objašnjava Milan Veselinov. - Dakle, prenosimo znanja i iskustva četiri različita alata koja objedinjuju najbitnije tačke uticaja jednog proizvodno-uslužnog sistema. U toku akademije upoznali smo se sa brojnim primerima implementacije pomenutih modela u praksi. Počevši od najvećih firmi poput Phillipsa, preko modernih poslovnih modela kao što su Repair Caf"s ili Uber i AirBnB pa sve do inovativnih malih startapa koji plasiraju cirkularni dizajn proizvoda poput usluge, kao što je na primer danska Vigga.

Darko Milanković je jedan od saradnika na ovom projektu, koji je svoje dugogodišnje međunarodno iskustvo podelio sa učesnicima Akademije cirkularne ekonomije.

PROČITAJTE JOŠ - Zarada sa deponije

- Veoma sam zadovoljan proaktivnošću predstavnika domaćih kompanija u pogledu cirkularne ekonomije. Stvara se kritična masa ključnih donosilaca odluka koji prate zahteve tržišta, prilagođavaju se savremenom razvoju društva i uspostavljaju ravnotežu između ekonomskih i ekoloških interesa. Privredna komora Srbije bi mogla da podrži dalji razvoj Cirkularne ekonomije u Srbiji kroz formulisanje potreba i početnih preduslova za njenu primenu kako bi olakšala izradu i donošenje strateškog i regulatornog okvira, kao i investicionu politiku od strane nadležnih državnih organa - zaključuje Darko Milanković.

Prateći evropske trendove, Privredna komora Srbije kroz "Akademiju cirkularne ekonomije", prema rečima Petre Ćaline, još jednog saradnika na projektu, ima za cilj da pokaže učesnicima iz malih i srednjih preduzeća, koliko je zapravo cirkularna ekonomija praktična i korisna za njihovo poslovanje, a smernice Akademije su primenljive odmah.

SARADNICI PRIVREDNA komora Srbije, u saradnji sa centrom CirEkon i uz podršku EIT Climate-KIC i UNDP projekta "Lokalni razvoj otporan na klimatske promene", pokrenula je Akademiju cirkularne ekonomije. Akademija je namenjena polaznicima iz malih i srednjih preduzeća, sa ciljem da unaprede kvalitet i povećaju efikasnost procesa rada u svojim kompanijama, dajući pritom doprinos privrednom razvoju Srbije. Prednosti cirkularne ekonomije su brojne: stvaranje bezbednog i održivog snabdevanja industrije sirovinama, smanjivanje sve veće zavisnosti zemlje od uvoza, otvaranje novih radnih mesta, podrška inovacijama i povećanju konkurentnosti, uštede...

Akademija je od samog početka pažljivo planirana.

- Ima kapacitet 30 učesnika, jer nam je cilj da se što efikasnije i produktivnije radi na predavanjima i radionicama. S obzirom na to, morali smo da neke uslove definišemo i postavimo kriterijume po kojima smo transparentno izabrali ko su učesnici ovog pilot-projekta - ističe ona, napominjući da je upravo iz razloga što je reč o pilot projektu, postojala mala doza bojaznosti da građani koji su između ostalog vlasnici ili pak zaposleni u malim i srednjim preduzećima, još uvek nisu svesni pojma i značaja primenjivanja cirkularne ekonomije.

- Neočekivano veliki odaziv nam je pokazao da je ova akademija preko potrebna i da postoji velika volja i želja za radom na temu cirkularne ekonomije - zaključuje Petra Ćalina.

SLOBODAN PEROVIĆ: MALE FIRME NOSIOCI INOVACIJA

POČETAK rada Akademije cirkularne ekonomije iznova nas je podsetio na važnost cirkularne ekonomije i neophodnost razumevanja procesa koji se već, danas i ovde, odvijaju. Kreativnost, inovativnost, praćenje tehnološkog razvoja i poslovna fleksibilnost preduslovi su za kompanije koje žele da održe korak u eri cirkularne ekonomije - kaže Slobodan Perović, pomoćnik ministra zaštite životne sredine.

Kako ističe, u tom smislu, država ima jedino obavezu da promoviše sistemska rešenja i podrži kreiranje povoljnog okruženja za kompanije koje mogu da ponude rešenja u smislu optimizacije vrednosti u tradicionalnim proizvodnim ciklusima i ciklusima upotrebe.



- Dodatno, mi kao društvo opredeljeno za evropske integracije, usvajanjem i daljom afirmacijom ovih načela kroz razvoj specifičnih planova za implementaciju direktiva, postavljamo i strateški okvir za uspeh koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji - navodi Perović.

Mala i srednja preduzeća i privatni sektor jesu stvarni nosioci inovacija u svakom društvu i to je sigurno vidljivo danas u Srbiji. Slobodan Perović smatra da će Akademija svakako pomoći da kompanije koje su uključene ovladaju znanjima i tehnikama.

- Ali nam je, s obzirom na dominantnu prirodu investicija u životnu sredinu, neophodan transfer znanja i tehnologija između privatnog i javnog sektora - naglašava Perović. - Očekivane investicije samo u oblasti otpada i otpadnih voda u javnom sektoru procenjuju se na šest milijardi evra. Nažalost, prisustvo privatnog sektora u oblasti upravljanja otpadom i u tretmanu komunalnih otpadnih voda je i dalje stidljivo i javna preduzeća danas nose pun teret prilagođavanja i prihvatanja novih rešenja. Ukoliko želimo da novi, očekivani investicioni ciklus u ovim oblastima donese i suštinsku promenu, moraćemo da ohrabrimo i podržimo pun zamah privatnih investicija i transfer novih tehnologija.

Takođe, navodi Perović, nasuprot pukom ispunjavanju ciljeva iz EU direktiva, ove investicije u životnu sredinu zahtevaće i puno razumevanje koncepta cirkularne ekonomije i jasno definisane korake za implementaciju u samim javnim preduzećima koja pokazuje veliko kašnjenje u najvećem broju slučajeva.

- Savremeno upravljanje otpadom i tretman komunalnih otpadnih voda danas u savremenim društvima podrazumevaju neodvojive dodatne tretmane sa ciljem što potpunijeg iskorišćavanja ostataka iz tehnološkog procesa - odnosno novih resursa koji se mogu koristiti u waste to energy postrojenjima ili kao sirovina za novu proizvodnju. Posebnu nišu predstavlja i upravljanje otpadnim muljem, s obzirom na to da je otpadni mulj iz postrojenja za preradnu otpadnih voda potencijalno ogroman izvor nutrijenata za proizvodnju đubriva. Tercijarnim tretmanima moguće je stvoriti veliku sirovinsku bazu i otvoriti tržišne šanse za mala i srednja preduzeća u oblasti implementacije novih rešenja zasnovanih na principima cirkularne ekonomije i otvoriti nove pogone za preradu i proizvodnju.

Važno je početi danas - kada se potrebe planiraju i postrojenja projektuju i uključivanjem postojećih iskustava kompanija iz EU i sveta postaviti jasne ciljeve i zahteve u smislu dimenzionisanja i odabira tehnologija kako bi se obezbedio održiv prinos sirovina pogodnih za kasnije postupke obrade i nastavak ciklusa dodavanja vrednosti.