Da li će se Federika Mogerini ubuduće baviti pitanjem evropskih integracija Srbije, umesto dijalogom Beograda i Prištine - pitanje je podstaknuto najnovijim, zasad nezvaničnim, informacijama da je italijanska političarka među potencijalnim imenima za sastav nove Evropske komisije, koji će njena šefica, Ursula fon der Lajen, saopštiti pocetkom sledeće sedmice.

U opcijama za kandidata koji će voditi politiku proširenja pominju se, zasad, Mađari, Slovenci i Belgijanci, kao i dosadašnja šefica EU diplomatije Federika Mogerini.

Prema nezvaničnim informacijama Tanjuga u Briselu, Mađarska je zainteresovana da dobije portfolio koji se odnosi na proširenje.

Među mogućim opcijama pominje se i slovenački kandidat za komesara Janez Lenarčič, ali i dosadašnji šef belgijske diplomatije Didije Rejnders.

Budimpešta je vrlo jasna u svojoj poziciji da želi da vidi ubrzani proces pristupanja Zapadnog Balkana EU.


Šef madarske diplomatije Peter Sijarto u više navrata je potencirao da bi Srbija trebalo da ude u EU pre 2025. godine.

Na ruku Slovenije, ali i Belgije, ide činjenica da komesar zadužen za proširenje ne bi trebalo da dolazi iz zemlje koja se graniči sa zemljama angažovanim u tom procesu.

Ponovna kandidatura dosadašnjeg komesara za pregovore o proširenju Johanesa Hana dovela je i do spekulacija da bi on mogao da ponovno dobije isti mandat.

U Briselu to komentarišu kao ”ne nemoguce, ali malo verovatno”.

Istovremeno, pominjanje Federike Mogerini kao budućeg italijanskog komesara postavilo je pitanje da li će dosadašnja šefica EU diplomatije nastaviti da se bavi Zapadnim Balkanom, ali ovoga puta sa mesta novog komesara.

Italija i Velika Britanija su jedne zemlje članice koje do ovoga trenutka nisu odstavile svoj zvanicni predlog za novog komesara.

Dok zvanicni London kaže da zbog ocekivanog Bregzita ni neće slati čoveka u Brisel, nova vladajuća koalicija u Italiji bi u narednim satima trebalo da odluci ko će je predstavljati u Komisiji.

U opciji su odlazeći predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, nekadašnji premijer Italije Paolo Đentiloni i Mogerini.

U Briselu ukazuju na činjenicu da Italijani verovatno pretenduju na neku ”višu poziciju”, odnosno na komesara zaduženog za oblast, koja se ocenjuje kao ”važnija i atraktivnija” od politike proširenja.


Tako je bugarski premijer Bojko Borisov još u julu odbacio ideju o imenovanju bugarske političarke i ekonomistkinje Kristaline Georgijeve na poziciju nove šefice EU diplomatije, uz komentar da u narednom periodu države Zapadnog Balkana ”verovatno neće biti pozvane da se priključe EU i da ce Albanici, Kosovari, Srbi i Makedonci reci da zbog Bugarke nisu napredovali”.

Borisov je umesto toga zatražio ”smislenu” poziciju za budućeg bugarskog komesara Mariju Gabrijel.

U ovom trenutku nije poznato ni u kom formatu će politika proširenja biti zastupljena u novoj Evropskoj komisiji.

Poslednji komesar zadužen isključivo za proširenje bio je Oli Ren.

Njegov naslednik Štefan File je dobio mandat koji je uključivao i politiku susedstva dok je upravo odlazeći Johanes Han zadužen za ”pregovore o proširenju” i politiku susedstava.

Buduća predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bi svoj predlog komesara i njihovih zaduženja trebalo da predstavi 9. ili 10. septembra.

Nakon toga u septembru i oktobru svi predloženi komesari, uključujući i novoimenovanog šefa EU diplomatije Žozepa Borela, naći će se u debati pred Evropskim parlamentom koji bi trebalo da da i konacno ”zeleno svetlo” za formiranje i početak rada nove Komisije planiran za 1. novembra 2019. godine.