SVE su jači pritisci na Srbiju, ali i Republiku Srpsku, da odustanu od politike vojne neutralnosti i stanu pod NATO kišobran, a poslednja u nizu opomena Beogradu "provučena" je i u saopštenju zemalja Kvinte o rešavanju kosovskog pitanja.

Petorka u sastavu SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija zatražila je da Srbija prestane da lobira za povlačenje priznavanja nezavisnosti KiM, kako bi se nastavio dijalog sa Prištinom, a sve sa ciljem postizanja "širih evroatlantskih integracija obe države".


PROČITAJTE JOŠ: MONTGOMERI O LICEMERJU “KVINTE”: Kosovski proces je varka, zašto bi Srbija pristala na ustupke

Sagovornici "Novosti" ukazuju da pominjanje ove dobro poznate sintagme nije puka "jezička konstrukcija", već ozbiljan alarm šta su namere pojedinih velikih sila na Balkanu. Beograd, međutim, uzvraća da su neprimereni i neprihvatljivi pokušaji da se i odbrana naših nacionalnih intesa u vezi sa Kosovom koristi kao "žeton" u igri uvlačenja u vojne blokove.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin kaže, za "Novosti", da je Srbija slobodna i suverena zemlja i "niko sa strane ne treba da brine o nama ili da svoje želje i očekivanja predstavlja kao naše":

- Dok predsednik Vučić vodi Srbiju i dok je vrhovni komandant Vojske, dok sam ja ministar odbrane, bićemo vojno neutrali i sami ćemo donositi odluke. Sami biramo kako ćemo se opremati i jačati. Niko ne može od Srbije da očekuje da se ne bori za sebe i svoje interese, kao što ne može da očekuje da ćemo menjati politiku predsednika Vučića o vojnoj neutralnosti. Umesto zahteva, na dan kada se sećamo ubijene srpske dece iz Goraždevca primerenije je bilo da dobijemo podršku za ponovno otvaranje istrage o tom strašnom i nekažnjenom zločinu ili bar saučešće u našem bolu.

Šef diplomatije Ivica Dačić ukazuje i na lažnu ravnotežu koju su zemlje Kvinte pokušale da naprave između poteza Beograda i Prištine:

- Ispada da je Priština imala pravo da uvede takse, zato što Beograd vodi kampanju za povlačenje priznavanja! Nastavićemo da lobiramo, jer nam je cilj da broj zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova padne ispod polovine broja članica UN. Njihova želja je da KiM postane član svih međunarodnih organizacija, da ih prizna što više zemalja i da Srbija još treba da pozdravi sve to.


Ministar Aleksandar Vulin


Zapadu se, međutim, očigledno žuri da zaokruži svoj politički i bezbednosni uticaj u regionu. Dok ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko upozorava na očigledno ignorisanje srpskog stava o vojnoj neutralnosti, njegov odlazeći američki kolega Kajl Skot u sredu je još jednom poručio da je "došlo vreme da se stavi tačka na sukobe iz devedesetih i pozvao Beograd i Prištinu da što pre obnove dijalog".

Spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović ukazuje, za "Novosti", da saopštenje Kvinte ponajbolje odslikava svu moć sila inercije koje nastoje da održe politiku velikih zemalja "na auto-pilotu", kada je reč o pristupu balkanskim problemima:

- Navodi o evroatlantskim integracijama, koje podrazumevaju pristupanje EU, ali i NATO, predstavljaju mehaničku primenu ustaljene formule od strane diplomatskih službenika koji učestvuju u "formatu petorke", bez iole ozbiljnijeg razmatranja pozicije Srbije, čiju vojnu neutralnost zvanično podržavaju sve države Kvinte. Problem KiM je u prethodne dve godine podignut na mnogo viši nivo u međunarodnoj areni, i za razliku od nekog ranijeg perioda kada su se njime bavili tzv. staferi i činovnici nižeg ranga, danas se u potragu za održivim političkim rešenjem na području naše južne pokrajine uključuju sami vrhovi administracije u Vašingtonu, Parizu i Berlinu.


PROČITAJTE JOŠ: Dačić: Lažna ravnoteža odgovornosti između Beograda i Prištine


Za Dragomira Anđelkovića, političkog analitičara, nema sumnje koje su namere velikih na Balkanu:

- Njihov prvi korak je da uvuku Kosovo u NATO, a da bi se to desilo ono mora da ima definisane granice i međunarodni status i zato insistiraju na postizanju sporazuma Prištine i Beograda. U sledećoj fazi usmeriće se na Beograd i na Banjaluku. Srbija nikako ne sme da popusti, ne zbog ulaska Kosova u NATO, već zato što je to naša teritorija i ne možemo da prihvatimo bilo šta bez nekog temeljnog dogovora.


PLAN ZA ALIJANSU NA DODIKOVOM STOLU

PRITISAK na RS da podrži put BiH u NATO se nastavlja, iako je zvaničan stav institucija u Banjaluci vojna neutralnost i da se prati stav Srbije po ovom pitanju. Tako je u sredu u kabinet Milorada Dodika, srpskog člana Predsedništva BiH, stigao dokument o Godišnjem nacionalnom planu za NATO (ANP).

- Dokument je došao iz kabineta člana Predsedništva BiH Željka Komšića, u njemu je mnogo tabela, podataka na 65 strana, ali ne piše ko ga je napravio i čiji je. Nemamo jasan podatak da li je to dokument Komisije za NATO integracije BiH - rekao je Dragoljub Reljić, savetnik Dodika za ustavno-pravna pitanja.

Komšić je u sredu poručio da Dodik ima tri opcije za rešenje krize u vezi sa ANP, a ako sve odbije neće podržati imenovanje mandatara za sastav Saveta ministara BiH (Zorana Tegeltiju iz SNSD). (S. M.)



MONTGOMERI: NEPOŠTENO

CEO proces oko Kosova je nepošten, a vrhunac hipokrizije međunarodne zajednice je poziv Beogradu i Prištini da se vrate dijalogu, a da pritom kosovski Albanci nisu sankcionisani zbog nepoštovanja dogovora i uvođenja taksa - poručuje bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri, povodom saopštenja Kvinte. On je upitao zašto bi Srbija pristala na dodatne ustupke, a da zauzvrat dobija prazna obećanja.

HARČENKO: RUSIJA SPREMNA DA UĐE U DIJALOG O KIM

RUSKI ambasador u Srbiji Aleksandar Borcan-Harčenko rekao je da je Kosovo pitanje oko kojeg je potrebna dodatna aktivnost međunarodne zajednice i da je Rusija spremna da pruži pomoć u uspostavljanju ili obnovi dijaloga Beograda i Prištine. Borcan-Harčenko je za TV Prva kazao da je Rusija spremna da pomogne dijalog ako Beograd zatraži njenu pomoć, pre svega u Savetu bezbednosti UN, kao i u odnosima Srbije sa EU i sa SAD.

- Ako Beograd ili neki drugi faktori žele učešće Rusije, i na to smo spremni, ali želimo da budemo sigurni da će dijalog biti razvijan striktno u okviru međunarodnog prava, odnosno Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN - kazao je Borcan-Harčenko.